Zdravo. Ne znam kako da počnem, ali hajde od početka.
Rođena sam kao zdravo dete.
Život je bio solidan. Pucneš prstima i evo odrasla sam, tako brzo. Nema više plača za oguljenim kolenama, za lutke, slatkiše.
Sada sam tinejdžer.
Započinjem moju malu priču o sebi, o svome životu u nadi da pomognem nekome ako se zadesi u sličnoj situaciji.
...
31. Decembar
Nova Godina, novi početak, nova ja.
Sreća, radost, veselje.
Za pojedine ljude..
U ovoj godini želim da ostavim sve što je ružno. Odlučila sam!
Sela sam i razmišljala. Divila se drugima, divila se drugim porodicama.
Želim vam reći iako me možda ne razumete, budite srećni šta god da se desi ima i gorih stvari.
Moja porodica je srećna. U svakoj kući postoji svađa, ali se zapravo svi mi jako volimo. Ne možemo jedno bez drugog.
Počeću od glave porodice. Mog oca, moj otac je veoma čudan čovek. Tako vredan, a škrt. Pažljivo bira između sitnica, izabraće nešto manje ali kvalitetnije. Nisu mu potrebni brilijantii i dijamanti da bi bio srećan. Za njega je sreća kada se svi okupimo za stolom na ručak.
On mnogo radi. Radi i u državnoj firmi i ovako. Snalazi se, prodaje po vašarima igračke.
Koliko god novca imao, priča kako nema. Tako da bi skupljao novac za važnije stvari i kako on kaže za ne daj Bože..
Kao najmlađa ćerka, njegova sam mezimica. Mnogo toga me je naučio.
Kako su godine prolazile. Moj tata se razboleo, ima problema sa žučnom kesom i pankreasom.
Bio je dugo u bolnici, imao je cevi koje su išle kroz nos, žice zalepljene po telu kako bi imali pregled otkucaja srca. Moj tata takođe ne vidi, rodio se sa strabizmom. Ako ne znate šta je to, to je ševanje jednog oka. Na tom oku je slabiji mišić, ne vidi. Bio je na 4 skupih operacija, nosi naočare sa jakom dioptrijom.
Tata je borac!
...
Vreme je za opis moje majke.
Šta vam mogu reći o svojoj majici. Nosila me je 9 meseca u svom stomaku. Veoma je osetljiva. Mene i sestru gleda kao malo vode na dlanu. Ona je poput lavice koja ne da svoje mladunce.
Stroga je po nekim principima, a i veliki ortak. Majka je imala težak život kao mala. Imala je još jedan brak pre ovoga.
Koliko puta me je samo odbranila kada sam imala problema, tuča, svađa...
Majka je majka.
Jedna jedina.
Naš bol, je i njen bol.
Naša tuga je njena bolest.
A naša suza, je metak koji je uperen u srce.
Moja mama je obolela od karcinoma bubrega. Bila je na operaciju i uklonili su ga. Tada sam bila veoma mala, tada mi je bilo godinu dana.
Mama je borac!
...
Vreme je za opis moje starije sestre.
Jaoo, to je nešto što vas mnogo čačka, štipa, guraa, a i mnogo voli.
Kao prvo dete u porodici pokupila je svu pažnju ovoga sveta dok se ja nisam rodila.
Nikada neću zaboraviti dok sam živa kako me je zezala da sam usvojena. Kada me je čupala i brala trešnje sa najviše grane.
Moja sestra je sada udata, čeka dete sa čovekom koga voli.
Ali, ona je povukla gen od oca. Nasledila je strabizam. Bila je na 2 operacije, posle druge je trebalo da skine naočare, ali u školi ju je jedan dečak udario i njoj je opet skrenulo oko.
Bila je i na treću operaciju ali tada nisu uspeli da joj poprave vid. Zbog tog kretena ona dan danas nosi naočare.
Ali, preslatko joj stoje. Lepa je.
Takođe, bila je na operaciju slepog creva.
Moja seka je borac!
