Just for real Serbs

Badnji dan i Bozic

Badnji dan najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Božić. On predstavlja poslednji i najstroži dan božićnog posta, a ujedno predstavlja i veliku sreću jer je to dan pre Hristovog rođenja.

Badnji dan je ime dobio po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na taj dan seče i pali. Mnogi običaji vezani za ovaj dan su paganski, ali je crkva pokušala da im prida hrišćanska obeležja. Običaji za Badnji dan su se vekovima prenosili.

Glavno obeležje je Badnjak koji se seče tog jutra, a hrast za Slovene predstavlja sveto drvo. Mnogi od običaja su vremenom zaboravljeni, a takođe se i razlikuju od mesta do mesta, ali postoje i oni koji su svima zajednički ili slični. Na primer loženje badnjaka je povezano sa ognjem i ognjištem i to je središnji element ovog praznika.

Simbol je rađanja novog sunca, a mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a varnice koje bi izbile iz plamena najavljivale bi rod i prinos.

Odlazak u badnjake

Odlazak u seču badnjaka ispraćen je pucnjima iz pušaka i prangija. Ranom zorom, muškarci kreću, a najčešće otac i sin, da pronađu i donesu kući badnjak. Zavisno od kraja biraju se različiti badnjaci, pa tako u istočnoj Srbiji biran je cer, a zapadnoj hrast ili bukva.

Broj badnjaka takođe zavisi od kraja u kojem se seče, negde se seče jedan, dva ili tri badnjaka, ali postoje i mesta u kojima se seče čak devet. Postoji i pravilo da se donosi onoliko badnjaka koliko ima muških članova u porodici. Uglavnom se sekla jedna grana drveta koja se cela donosila kući pa se onda delila na više delova.

Pre sečenja drvetu se nazove „dobro jutro" i čestita mu se praznik i moli se da podari porodici sreću i zdravlje. Potm se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima običaj je da mu se daruje kolač koji je posebno umešen za tu priliku. Drvo se takođe ne sme dodirnuti rukama, pa onaj koji seče drvo mora nositi rukavice.

Pravilo je da se drvo zaseca sa istočne strane jer mora pasti na istok. Takođe bi ga trebalo oboriti sa najviše tri udarca, a ukoliko ne padne posle toga onda se kida rukama, kako se drvo ne bi mučilo.

Prvi iver koji se odvaja od badnjaka je takođe imao određenu moć. Pazilo se da on ne padne na zemlju, pa zato u badnjake ide još jedan muškarac koji bi trebalo da uhvati ovaj iver. Verovalo se da bi se stavljanjem prvog ivera u karlicu pomoglo da se skuplja kajmak debeo kao iver, ili ako se stavi na košnice, pčelama neće moći niko da naudi. Takođe se stavljao i u vodu koju su pili oboleli radi ozdravljenja.

Kada domaćin donese badnjake, prisloni ih na kućni zid i tek ih sa prvim mrakom unosi u kuću i stavljaju na ognjište.

Nakon donošenja badnjaka kolje se božićna pečenica, a to je obično prase ili ređe jagnje. To je žrtva za novo leto što je ostalo još od starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.

Badnje veče

Najveći broj rituala obavlja se tokom večeri. U toku dana domaćica je već u neko sito stavila različite vrste žitarica, suvog voća i jabuka i sve se to postavlja u vrhu stola na kojem se večera. U nekim krajevima se sito stavlja ispod stola, a u nekim pored ogništa. Tim žitom se posipa badnjak, slama i polažajnik.

Pred veče domaćin unosi badnjak u kuću , kucajući na vrata, a ostali ukućani ga pitaju „Ko je?". On im odgovara da badnjak dolazi u kuću i pozdravlja ukućane sa „Srećno vam Badnje veče", na šta mu oni odgovaraju „Bog ti dobro dao i sreće imao", dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Nakon unošenja badnjaka, domaćin unosi i slamu koju rastresa svuda po kući, a najviše na mesto gde će biti postavljena večera.

Običaj nalaganja badnjaka na vatru je veoma star. Deca grančicama raspaljuju vatru izazivajući varnice izgovarajući „Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica".