PRIJATELJI IZ DETINJSTVA (završena)

Uvod

Postoji jedno mesto na kom je uvek bila srećna. Mesto za koje su je vezivale dragocene uspomene.

Na malo više od sat vremena vožnje od Londona nalazila se varošica prigodnog naziva - Garden. I zaista, za vreme prolećnih i letnjih meseci okolina, ali i samo mesto pretvarali su se u zelenu oazu.
Opasana gustom šumom sa jedne strane i rečnom obalom sa druge, ova varošica bila je poput malog naseljenog ostrva u moru zelenila.
Stanovnici Gardena, naviknuti na blagodeti kojima su bili okruženi, starali su se da i njihova dvorišta i okućnice budu oplemenjeni cvećem i ukrasnim rastinjem. Sve je bujalo od života i mirisa.
Ko jednom poseti Garden u proleće ili leto zauvek ostaje zaljubljen u gradić posebnog šarma, u njegove šume i mirnu reku koja se svetlucala na suncu.

Međutim, proleće je bilo daleko. Vetar je nemilosrdno fijukao. Njena nova "buba" zanosila se na otvorenom putu zbog siline vetra.
Golomrazica je predeo kojim je prolazila učinila beživotnim. Ogoljena stabla povijala su se i tresla dok se tlo pod njima belelo u tankom sloju.

Zimi je u Garden dolazila sa roditeljima. Za Božić. Roditelji njenog oca nekada su živeli tu. Sećanje na njih uvek je bilo protkano setom.
Baka je za praznik volela da ispuni sto raznovrsnim đakonijama. I sve što je pravila, pravila je sa mnogo ljubavi. To se osećalo u svakom zalogaju.
Osmesi na licima njene bake i deke kada pred vratima ugledaju sina, snahu i jedinu unuku bili su oličenje čiste ljubavi i radosti.
I ona je njih volela. Zato joj se Božić činio tako nepravedno kratak. Nevoljno je oblačila svoju jaknu kada bi joj otac u suton rekao da je vreme za polazak.
Ali letnji raspust... to je bila već druga priča! Prvog dana raspusta već se sa ocem vozila u Garden i ostajala bi tamo sve do zadnjeg dana. Tako je bilo godinama. Nikada nije žalila za kućom dok je boravila tamo. Dani su joj bili ispunjeni druženjem sa prijateljima, a večeri su bile rezervisane za baku i deku.

I sad kad razmišlja o tim danim, čini joj se da nikada više nije bila toliko srećna kao onda.
Ali svemu jednom dođe kraj.

Prvo je izgubila baku. Opaka bolest nije joj pružila šansu da se bori. Sećala se kako su je roditelji sačekali ispred škole jednog kišnog dana i rekli joj da je baka otišla. Imala je 13 godina i plakala je poput malog deteta.
Samo godinu dana kasnije izgubila je i deku. Umro je u snu i svi su se složili da ga je tuga za suprugom dokrajčila. Trudio se da pregrmi, da pregura i nastavi dalje, ali nije uspeo.
Ispratila je deku na večni počinak i napustila Garden u suzama.

I sada se, 15 godina kasnije, vraćala tamo željna mira i samoće.