PRIJATELJI IZ DETINJSTVA (završena)

27. poglavlje

Dani su prolazili tiho kao da se šunjaju i iskradaju. Iskradali su se iz Haninog i Aleksovog života da bi na njihovo mesto došli neki drugi, bolji dani.

Ili su se oni to samo nadali?
A nadanje je bilo gadna stvar i Hana nije želela da je ono prevari. Zato je prestala da se nada bilo čemu i prosto čekala da se stvari dese same od sebe. Aleks je bio posebno ćutljiv. Nije pominjao Harija još od one večeri kada ga je ona prva pomenula. Ali znala da on ipak razmišlja o toj opciji. Danima je bio namrgođen. Psovao je zbog svake sitnice. Nije imao strpljenja ni za šta i bilo je trenutaka kada je želela da ga zadavi koliko joj je njegovo ponašanje išlo na živce. A onda bi joj u nekim drugim momentima bilo toliko žao, jer je videla koliko se muči, da je bežala na sprat kako je ne bi video da zbog njega plače. Emocije su išle iz krajnosti u krajnost i znala je da je dobrim delom trudnoća kriva za to.

Ali svejedno, Aleks se tako očigledno mučio. Da su neke druge okolnosti u pitanju, on ne bi ni sekund potrošio na razmišljanje o tako nečemu. Ali sad... Sa jedne strane je bila njegova porodica, a sa druge činjenica da bi morao da postane izdajnik. I možda je potpuno apsurdno i samo izgovoriti da jedan kriminalac ima moralnu dilemu, ali on ju je stvarno imao. Izjedala ga je i morila kako nije mogao ni da zamisli da hoće. Najgore je bilo noću. Hana bi zaspala pored njega i sa njom kao da i čitav svet utone u san, a njegove misli postanu toliko glasne i teške da nije bilo načina da ih utiša.

A onda se tog petka njegovo raspoloženje vidno poboljšalo. S obzirom na to da, dok je trudnoća još uvek mala, pregledi nisu toliko česti to je bio prvi put da ide sa Hanom na pregled. Njena doktorka sprovodila je privatnu praksu u renoviranom salonskom stanu u užem centru Londona.
Bila je u kasnim četrdesetim. Ljubazna i nasmejana sitna žena kretala se brzo kroz hodnik uvodeći ih u ordinaciju. Aleks je pretpostavio da je to ista ona doktorka koja je savetovala Hani da ne prestaje naglo sa kontracepcijom koju je ona u nekom trenutku njihovog nemirnog života zaboravila da uzme. Dovoljno je bilo da preskoči samo jednom pilulu, pa da joj se ubrzo to ponovo desi. I desilo se. Nekoliko puta.

Osećao je neko čudno uzbuđenja dok se Hana smeštala na ležaj za ultrazvuk, a on sedeo na stolici pored shvatajući da nikad ranije nije bio u ginekološkoj ordinaciji, što i nije tako čudno. Po zidovima su visili posteri koji su promovisali važnost redovnih ginekoloških pregleda, ali i oni koji su reklamirali različite vrste prenatalnih testova zahvaljujući kojima ste mogli da znate da li je vaša beba potpuno zdrava i pre nego što se rodi. Sa jednog od postera smešila se zadovoljna bucmasta beba u naručju svoje majke i Aleks se zapitao kako li će izgledati njihovo dete. Pogledao je u Hanu koja mu se smešila i on joj je uzvratio na isti način dok ga je obuzimala neka neobjašnjiva trema.

Doktorka je započela pregled i pominjala termine za koje je možda nekad i čuo, ali nije imao pojma šta znače. Umirivalo ga je to što su svi parametri koje je do tad nabrojala bili normalni. To je značilo da je sve u redu. Posmatrao je ekran i trudio se da razazna nešto, ali bezuspešno. Pogledao je u Hanu. Ona je potpuno predano slušala ono što doktorka priča bacajući pogled čas na nju, čas na ekran.

- Evo, pokušaću malo da izoštrim sliku. Ovako... Evo, ovo je vaša beba. - rekla je doktorka u nekom trenutku.

Aleks i dalje ništa konkretno nije video, ali je svejedno na trenutak prestao da diše i kao opčinjen posmatrao nejasnu sliku pred sobom.

- Sad ćemo probati da vidimo otkucaje srca. Nemojte se uplašiti ako ne uspemo. Ne pokaže se uvek prvi put i ponekad je potrebno ponoviti pregled kroz nekoliko dana. - nastavila je doktorka da objašnjava.

Hana je samo klimala glavom u znak potvrde, jer su izgleda oboje bili nesposobni da progovore.

- O, da. Tu je. Da, da. Odlično. - govorila je doktorka posmatrajući očitavanja na ekranu.