Razlog pakla

2. Poglavlje

Hitro silazim niz stepenice , spremljena , obučena za početak mog rodjendana. Ah , kad shvatiš da si se na današnji dan pre tačno 15 godina rodio. Kako je to lepo...

Evo me mama , jel treba neka pomoć? Naravno mila , idi do prodavnice i kupi mi ovo sa spiska i požuri moramo staviti tortu da se ohladi pre početka proslave. Uredu , idem sada. Ćao mama. Ćao.

" Kupi ;; 200gr šećera , 3 jaja , kvasac , prašak za pecivo , šlag , čokoladu za kuvanje i čokoladne mrvice "

Eto , tako počinje moj rodjendanski dan. Idem ka prodavnici rano ujutru , moram da spremim sve oko zurke plus moram i da docekujem društvo...uff umorna sam od svega.

" Leno...Leno...Leno... " - Peri

Ček , ček , ček , jel mene to neko zove? Okrenem se oko sebe ali nigde nikoga. Ma pričinjava mi se. Sada razmišljam , zašto sam ja sinoć plakala u snu , šta sam to sanjala? Hmmm.... Neka mračna soba , i neko je stojao tamo na kraju sobe...ali...ali... Od jednom udaram u gospodina ispred mene. Oh , izvinite , izvinite zamislila sam se nešto , izvinite. Mala , ovo je veliki grad , ne smeš tek tako da se zamisliš na sred ulice i udaraš slučajnog prolaznika. U redu , izvinite. Promrmljao je nešto , udario me u lakat njegovim laktom i produžio dalje. Stvarno ne razumem što su ovi ljudi ovako drski u poslednje vreme.

Kupila sam sve što je trebalo , pri dolasku kući , baš pri ulasku u dvorište pogledam u prozor i...
Kese mi ispadaju iz ruke , ostajem na mestu kao kamen , i samo suze liju nis moje lice. Skamenila sam se od prizora koji sam ugledala. Neka osoba iza moje mame i u kuhinji sa nožem u ruci iznad njene glave. Ne , ovo se ne dešava , protrljam oči. Kese na podu , mama u kuhinji , okreće se i veselo mi maše , nikog iza nje... Šta se dešava samnom danas...

Ulazim u kuću , bacam kese na radni sto u kuhinji i trčim mami u zagrljaj. Sta ti je Leno , Leno jel sve u redu? Od suza koje mi liju niz lice i jecanja jedvs progovaram da je sve u redu. Mila , ne izgledaš mi dobro , reci mami slobodno šta je bilo , danas ti je rodjendan ne bi trebalo da si tužna. Mama , dobro sam , samo sam želela da te zagrlim. Kada sam te zagrlila emocije su me ubile , zato sam plakala. Ali dobro sam sada. Dorbo srce , ajde da pravimo tortu. Za sat vremena bi trebalo da ti polako dolaze drugari. Ajde , sta treba da uradim.