Lejla p.o.v.
Sedim već neko vreme na balkonu naše vile i razmišljam zašto je život morao da bude baš ovakav. Zašto moja braća i ja nismo mogli osetiti malo ljubavi i pažnje. Uvek smo se zadovoljavali ljubavlju koju smo pružali jedni drugima.
Imam dva predivna brata koji se jako dobro brinu o meni. Verovatno zbog toga što sam najmlađa. Tarik je moj najstariji brat a Ivan je mlađi od Tarika dok sam ja najmlađa po tom pitanju. Moj Tarik je napokon našao svoju sreću i ima predivnu suprugu.
Još pre dve godine Tarik je oženio svoju Jasminu i dobili su malog Damira koji je jako brzo postao centar našeg sveta. Jasmina mi je bila zamena za moju Jovanu koja je umrla. I evo ga opet ono isto pitanje.
Zašto ljudi koje volim umru? Zašto uvek stradaju one koje najviše volim. Imala sam samo 10 godina kada su roditelji stradali u velikoj nesreći. Tada je Tarik bio punoletan i preuzeo skrbništvo mene i Ivana. Tata je imao firmu u kojoj je uložio dobre godine života i tako je Tarik odmah nasledio tatu i počeo raditi u firmi dok smo Ivan i ja išli u školu.
Sada Ivan i Tarik rade u tatinoj firmi dok ja čekam neko čudo da skupim snagu i nastavim raditi posao koji sam zaustavila pri smrti moje drugarice Jovane.
Već tri godine tugujem za njom i nikako da se priviknem da je nema. Često krenem da je nazovem i da joj ispričam šta se danas desilo ali onda se setim da je više nema. Odem na grob i zapalim joj sveću. Tada je imala samo 20 godina. Umrla je dok su se njeni brat i otac raspravljali. Potegnuli su pištolje jedan na drugog i ona je skočila između njih i izgubila svoj život da bi spasila bratov. Mama i brat su otišli u Ameriku da žive a kuću su prodali. Mila moja.... i uvek meni tako krenu suze kad se setim nje. Bila mi je sestra a njena mama je bila i moja. Nije nas razdvajala i uvek sam bila omiljeni gost njene mame.
"Lejla zar opet?" čujem Jasminu kako prilazi balkonu i sedne pored mene
"Izvini" samo joj namignem jer zna da me je boleo gubitak roditelja a i moje Jovane.
"Ajde dođi moramo postaviti stol jer danas na večeru dolazi Darko" isuse Darko moja davna ljubav. Inače on je stariji od mene 8 godina i dobar je prijatelj mom bratu. Jasmina sve to zna zato se ovako i ponaša.
"Jasminaaaa" kažem jer zna da ne volim pričati o tome
"Izvini draga" namigne mi i počnemo postavljati stol. Jasmina je napravila večeru dok sam ja opet razmišljala o svom jadnom životu koji je iz dana u dan sve gori i gori.
Mali Damir je trčkarao uokolo i bio je sretan. Volela bih se vratiti u one bezbrižne dane detinjstva ali ne može nazad.
"Tetaaa" cičao je mali Damir dok je prilazio meni. I da kao i svaki put poželela sam imati dete. Stvarno volim Damira kao da je moj ali ipak želim da stvarno imma svoje dete koje će me zvati mama. Da budem ponosna na njega i da se volimo.
Iz misli me prekinulo zvono na vratima. Oh! Braća i Darko su tu. Mili Bože kada Darko dođe ja ne znam kako da se ponašam.
Otvaram vrata sa velikim osmehom na licu i puštam ih u kuću. Nakon što su ušli zatvorim vrata i pođem za njima da jedemo. I gle čuda! Sedim preko puta Darka. Jao Jasmina gotova si kad ostanemo same. Samo je pogledam a ona mi namigne! Bože! I nekako se setim da nisam rekla Tariku da sutra imam rođendansku zabavu mog najboljeg prijatelja Vladimira.
"Tarik" pozovem ga tiho a svi pogledaju mene i čekaju šta ću sledeće reći.
"Ovaj..zaboravila sam ti reći da sutra imam rođendansku zabavu. Vlado puni 25godina"
"Okej sutra možeš sa Jasminom do grada i kupiti mu poklon"
"Hvala braco" rekla sam i nastacila gledati u svoj tanjir.
