Samo tvoja

19.

《 MATEJINA PERSPEKTIVA》

Prestala je disati i na tren me to preplasi, nisam rekao nista pogresno valjda?

-" Jesi li dobro?"

Trepne par puta ocima i pogelda u mene kao da sam zlocinac neki

-"Znas li ko sam ja?"

Pita tiho, ne dozvoljavajuci mi da maknem pogled sa njenog.

-"Znam Tamara,zaljubljen sam u tebe pobogu..."

-"Znas li moje prezime..."

E tad u tom trenu sam poceo da bukvalno trnem,noge su mi se odsjekle i polako ukljucim mozak... Pita me to jer je ona Tamara Zivkovic... Tamara koja je bila moja drugarica od malih nogu. Jedini prijatelj zapravo.

-"Znas li!?"

Odmahnuo sam glavom, a ona vrisne.

-"Zivkovic!"

Ne samo da pretrnem vec u svom tijelu osjecam neopisivu struju... Ne znam da opisem osjecaj... Mala Tasa je postala ovakva zena? Pokusam joj prici, a ona se odalji od mene...

-"Sta je tvoj plan!?"

Prodere se na njenom jeziku,dok ja pokusavam da dodjem sebi i jedva govorim ekngleski trenutno.

-" Sta sam ti ja Matej?Igrackica dok si u Crnoj Gori?"

Namrstim se i sad vec krenem prema njoj dok se odmice od mene brze nego prije.

-" Dugujes mi puno objasnjena!"

《 TAMARINA PERSPEKTIVA》

Poludim i pogubim se u svojim mislima,sve se nagomilalo,strah,bijes,zelja da ga zagrlim,da ga udarim da saznam voli li me, oce li otici,kad ce se vratiti. Sve me zanima,ne znam kako da se ponasam... ne znam kako da stojim na jebenim nogama, a da ne padnem i ne pocnem da placem i vristim.
Sve je blize dan odlaska, a ja danas saznajem da je to Matej... Moj Matej i to sto krije identitet od svih? da bi me mogao nasamariti? Kakav plan je imao!?

-"Prvo zelim da zmam zasto krijes ko si zapravo od trenutka naseg upoznavanja!?"

Proderem se, a on se na tren izgubi negde u mislima.

-" Progovori Matej! Dodjavola kako sam glupa!! Sta sam cekala? Spavam sa likom kom ne znam ni prezime ni porijekolo."

-" Niko bez trener ne zna ko sam, nisam nikad zeleo da bilo ko zna. Znaju moje ime koje mi je Majka dala,prezime ne zelim ocevo je!"

Okrenem se prema njemu.

-" Secas se modrica koje sam imao kao mali?pad sa bicikla,pad sa drveta, udario sam se o kvaku... E pa nisam otac me jebeno tukao za svaku mogucu gresku koju napravim kao dijete. Mrzo je mene i majku, pobjegli smo u Crnu Goru kod majkinih rodjaka kao mali... nasao nas je kad sam krenuo da ucim jezik,da se skolujem da upoznavam ljude... Nasao nas je oboje i opet sam pobjegao, samo ovaj put sam otisao bez majke i bez straha da ce me otac juriti jer je mrtav pao ispred mene"

Trepnem par puta i protrljam oci.

-" Nisi mogla da znas i tako mali sam se sramio toga i uvek sam glumio savrseno dijete. Koje trenira... trenira samo da bi jednog dana kad poraste odbranio majku..."

-" Nisam mogla da znam to..."

-"Proslost i zato cutim o tome ko sam,taj gad ne zasluzuje da nosim njegovo prezime. Nisam te vodio u krevet jer sam znao da si ti moja mala Tamara, da jesam rekao bih cim sam te ugledao..."

Svarim polako sve sto sam saznala znajuci da zelim objasnjenje.

-" Sad mi objasni dodjavola zasto mi se nisi javio kad si otisao,pricali smo par puta... Mogao si mi reci,mogla sam biti uz tebe"

-" Zeleo sam da ovde nikad vise ne dodjem, da ne posjetim ovu drzvau,da ne poznajem nikog,sve sam zeleo da zaboravim i samim tim sam zaboravio tebe tada."

Odgovori iskreno, a mene to iskreno poprilicno zaboli.

-" Tako ce biti i ovaj put? Otici ces i malo po malo obrisati sve kao da nije ni postojalo."

Odmahnuo je glavom

-" Nisam hteo da te zavolim Tamara, niti da se vezem za tebe. Uradio sma to i za nepuno 15 dana ziveo po prvi put."

Spustio je pogled.

-" Podji sa mnom..."

Pogledam ga u oci, dok on mrtav ozbiljan gleda u mene.

-" Matej molim te idi odavde..."

Pokusam da smirim svoje strpljenje i zivce ali on ne odustaje.

-" Ne znam sta da radim drugo... Tamara ne znam sta da radim,necu moci da dolazim ovde toliko, ne nogu ni da ostanem ovde unistilo bi me to. Tamo je moj zivot i tamo sam jedino ja... ja..."