• Kad srce zavoli • 🔜

Jedan❤️

Woooow,8 pregleda i čak 2 zvezdice,divno..Hvala vam🤗💞
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

3.9.2017

„Lounaaa....Louna jebem mu!!Koliko puta treba da te zovem???" - čujem kreštavi glas svoje „pomalo" nadrndane majke i u sledećem trenutku se vrata sobe otvaraju uz glasan tresak,sjajno,još jedna rupa u zidu.
„Ovo je treći put kako dolazim da te budim,šta se sa tobom dešava?Ustaj!" - moja majka koja je do malopre bukvalno vrištala na mene govori nešto mirnijim glasom a zatim naglo povuče moje mekano ćebence sa mene,od naleta hladnoće moje telo se ježi i konačno skupljam snagu i ustajem iz kreveta.
„Evo majko,idem,idem,sinoć sam učila do kasno i jaaako mi se spava" - konačno odgovaram umorno trljajući oči.
Na putu do kupatila je čujem da mi govori da u toku ove nedelje odlazi na poslovni put ali ne stiže da završi svoju misao jer je prekidam ulaskom u kupatilo i ona izlazi iz sobe ostavljajući me da se spremim.
Nakon tridesetominutnog tuširanja konačno izlazim i oblačim plave farmerke i bež majicu,svoje bele starke,uzimam torbu i spuštam se u kuhinju gde me za stolom čeka majka i moja 3 godine starija sestra Emma.
„Dobro jutro!" - progovaram dok sipam kafu u šolju i sedam pored sestre koja me ni ne primećuje.Emma i ja nikad nismo imale dobar odnos,ona me,slobodno mogu da kažem od rođenja mrzi,po njenom uvek sam ja za sve bila kriva i uvek je majka više volela mene,što uopšte nije tačno.Oca nikad nisam upoznala,majka kaže da je on poginuo dok je bila trudna sa mnom ali zato očuha nažalost jesam. Edvard. Samo njegovo ime kao i pojava šalje neverovatan strah koji prolazi kroz mene.Emma mu se sviđa,čak šta više smatra je ćerkom dok sa mnom ima potpuno drugačiji odnos.Mrzi me.Osećanja su ,doduše, obostrana.On se u maminom životu pojavio kada sam ja imala 4 a Emma 7 godina.Od prvog trenutka sam znala da on nije pravi čovek za moju majku ali ko mene pita?Sarah,moja majka je do ušiju zaljubljena u njega i na svaki njegov zahtev ona potvrdno klima kao kučence,ona kaže da je to ljubav,hah,ljubav,mućak ljubav,ako je ovo ljubav onda je baš sranje.
Iz misli me trgne mamin glas,po bogu ala ta žena menja raspoloženja „Louna,ja,kao što sam ti već napomenula za dva dana idem na poslovni put u Italiju i Emma ide sa mnom"-  govori i Emma konačno podiže glavu i potvrdno klimnu.
„Okeeej,snaći ću se ja već" - složim pomalo tužnu facu dok u sebi likujem jer heeej,konačno imam celu kuću za sebe
„E i da,nećeš biti sama.Edvard dolazi sutra uveče sa puta,rekao je da će srediti sa Jasonom da ga on zameni na sastancima, želi da bude sa tobom tih mesec dana,brine da nam te neko ne ukrade" - ponosna na svog dragog muža moja majka mi saopštava širokog osmeha i okreće se a potom izlazi iz kuhinje a ubrzo i iz kuće.

Mesec dana.Jebote.Mesec dana.Edvard.Ja.Mesec dana.Ovo se ne dešava.🤦‍♀️
.
.
.
„Gospođice Walker,koliko vidim,sve Vam je zanimljivije od mog predmeta" - gruba ruka završava na mom stolu i ja podižem pogled sa papira na kom sam do sad,pažljivim slovima i u različitim fontovima i oblicima pisala reč "Ubiti".
Namršteno lice i odvratan zadah,to savršeno opisuje gospodina Dornana,profesora istorije.
„Izvinite profesore,obećavam neće se ponoviti" - tihim glasom govorim dok molećivim pogledom gledam u profesora i lice mu se na trenutak opusti a potom se okrene i odšeta do table pa nastavi svoje predavanje.
.
.
.
.
.
.
„Looli,šta ono bii?" - začuđeno pita moja najbolja drugarica dok seda pored mene i uzima gumene bombone iz moje kese.
„Ništa,aposlutno ništa" - suznih očiju odvratih,ne mogu da podnesem mesec dana sa Edvardom,ne.On je skot.
„Loli moja,reci,znaš da sam uvek tu za tebe,u čemu je problem" - nežno me zagrli Sky,moja najbolja u svakom smislu te reči,ali ona ne zna.Neće nikad ni saznati,ni ona ni bilo ko drugi.
„Ništa lepa,ništa,samo sam umorna,učila sam dugo i nisam baš dobro spavala" - pružam joj uveravajući osmeh dok me ona sumnjičavo gleda ali na kraju popusti i počnee da mi prepričava događaje sa zabave na koju je bila pre 2 dana,ta devojka je luda,živi za klubove.
.
.
.
.
Utorak veče je,majka upravo otvara ulazna vrata naše kuće i skače u zagrljaj Edvardu dok Emma i ja stojimo nešto dalje od ulaza.On snažno grli moju majku a ona ispušta par suza i potom ih brzo obriše a nakon toga spoji njihove usne u sočan poljubac,odvratno.Ponašaju se kao da Emma i ja nismo ovde.
Kada se konačno odvoje Emma grli Edvarda i poželi mu dobrodošlicu dok joj on sa osmehom uzvrati.Ja stojim na istom mestu,strah obuzima moje telo.Nećeš,ne sad,ne sme da vidi da se plašiš Louna,ne.Moje misli prekidaju čvrste muške ruke koje me privlače u jedan jako,bar za mene, neugodan zagrljaj dok čujem kako on duboko udahne i zlobno se nasmeje.Sve me to vrati u neko loše vreme.

26.10.2009

„Lepotice moja,kako si mi divna,dođi da ti čika Edi pokaže nešto" - nežno ali sa zlobnim osmehom progovori čovek povlačeći malu osmogodišnjakinju za ruku koja neprestano plače i doziva majku.
„Smiri se lepa,ne opiri se,nemaš gde da odeš,ovde nema mame,samo ti i ja,mila moja" -žustro hvata devojčicu u naručje i ulazi u ogromnu sobu,okrečenu u roze boju,sa kućicom za lutke i mnoštvo drugih igračkica,preko desne strana zida je nacrtan Mogli,dečak iz crtaća dok su oko njega životinje iz džungle,pored zida bračni krevet na kom leži sada već gola devojčica.
.
.
.
Visoki,mišićavi čovek skida svoju majicu i pantalone,potom bokserice i ostaje potpuno nag ispred malene devojčice koja je takođe gola.Devojčica vrišti.Čovek sa žudnjom u očima gleda u osmogodišnjakinju.Prilazi joj.Svojim ogromnim telom prekriva njeno maleno telo i svom snagom ulazi u nju.Devojčica plače,vrišti.Muškarac počinje da se kreće.U jednom trenutku devojčici se oči sklapaju.Čovek joj slobodnom rukom skloni kosu sa znojnog čela,približi usne njenima i poljubi je,kao što dečko ljubi devojku.
Sat otkucava ponoć.
„Srećan deveti rođendan ljubavi moja,obećao sam ti poklon.Dobila si ga.Dobijaćeš ga do kraja života." -grohotno se nasmeja,potom ustade sa devojčice,baci pogled na njeno skoro beživotno telo i izađe iz sobe.

Te noći,jedna devojčica je izgubila detinjstvo,oduzeo joj je neko ko ne bi trebao ni da je pogleda.
Od te noći,kada je napunila devet godina,njen život se menja iz korena.Postaje rob.Njegov rob.Rob svojih misli.Uplašeno malo biće koje nema kud.
Ponekad pomisli da je te noći trebala da umre.
Onda se seti reči svoje bake koje joj je uputila par dana pred smrt . „Svako ima pravo na život.Svako mora da živi život,ti moraš da odlučiš kakav.Ne plaši se,nevolje se događaju,usponi i padovi.Ali ne zaboravi,uvek hodaj uzdignute glave.Kad ti život da limun ti napravi limunadu i prospi mu u facu.Jaka si.Najjača.Volim te najviše na svetu"
Onda odluči da se bori,i bori se.Sve dok ne dođe datum 26.10. i sat ne otkuca 00:00,onda pakao ponovo počinje.
Ta ista noć se ponavlja.
Godina za godinom.
Svaka nova godina je gora od prethodne.
Ali on ne zaboravlja.
Svake godine svojoj lepotici da poklon za rođendan.
Samo što se ona rođendanu ne raduje jer zna.
Kako godine prolaze sve je nemilosrdniji.
Ona ga sve više mrzi.
On je sve opčinjeniji njenom lepotom.
Ona ne sme nikome da prizna, ćuti.
On je silovatelj.
A ona,ona je ćerka njegove žene.
Mala lepotica,
njegova opsesija,Louna.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Nadam se da vam se sviđa.❤️
Ly💞

tammii25