Luciferov safir

7. POGLAVLJE

Lucifer

Trgujem strahom, često, ali nikad sa osobom koju volim. Ona me se boji ili glumi da me se reši. Promenila se. Ne čitam je jasno kao ranije i to me užasno nervira. Moram da se dokopam njenog tela. Ono će mi reći sve.

Pustim da porđe par dana i zakažem sastanak, u njenom klubu, sa njenim devojkama. Pošaljem specifična uputstva jer ja jebem samo one koje liče na nju, ali na nju od pre sedam godina. Današnja Kira je drugačija. Više liči na mene i iako me ne želi, to mi se strašno dopada.

Dobijam pratnju u vidu muškarca koji me vodi do sobe. Tamo me čekaju dve žene i obe liče na nju. Znam da će ona gledati, ovo je njen klub. Ona vodi računa o svemu i da ne gleda zna da sam ovde.

- Nešto za piće? – ponudi me jedna od njih dve.

- Imam jedno pravilo. Bez priče – ona ubija fantaziju.

Soba je u staklu, nema krevet ali ima lažajeve za uživanje u svim pozama. Sednem na sredinu i podignem ruke na naslon.

- Ovako će biti svake noći – kažem u kameru.

Ako joj ništa na značim reakcija će izostati. Biću samo jedan klijent više.

***

Kreće muzika jer želim prvo sebe da počastim striptizom. Svetlo je slabo da ne vidim lice žena koje igraju. To je ranije bilo dovoljno, ali Kira je sada plavuša i njeno lice nije samo sećanje. Dok se one uvijaju, zaključim da su dobre, uvežbane i odlične. Ali ja ne uživam kao što bi trebalo zato im dam znak da mi se približe jer kurac ne prepoznaje ruke. On želi samo oslobođenje.

Ne reagujem, jednostavno se koncentrišem na uživanje. Devojke su zapamtile uputstva. Rade ono što sam tražio, sve do detalja, ali drugačije je i teže prizvati njen lik.

U nekom trenutku prestaju i ja samo otvorim oči. Devojke izlaze iz sobe dok Kira stoji pored ulaznih vrata.

Odmerim je sa osmehom kako zatvara vrata, a onda polako kreće ka meni. Korača nogu pred nogu, ne smeši se, ali zato mi pokazuje sve svoje atribute. Duge noge u pretkratkoj suknji i dekolte u otkopčanoj košulji. Pritisnula je prekidač i svetlo se pojačalo. Mogao sam da vidim safir u njenim očima. Stavlja ruke na moja kolena, a njena glava je blizu moje.

- Zašto jednostavno ne odeš iz mog života? – pita me sa nosem na mom vratu.

Uhvatim je jednom rukom za kosu i nateram je da me pogleda u oči.

- Jer sam te video, jer sam te ponovo poželeo – gledam njena dva safira i izazivam je da kaže nešto. Znam da je plašim.

- Otišla si jer sam te ja pustio. Da sam želeo mogao sam da te zadržim zauvek pored sebe.

- Da si želeo?! – njena ljutnja izbija.

- Da. Nisi valjda mislila da možeš tek tako otići od čoveka čiji je posao da pronađe ljude koje niko drugi ne može pronaći i likvidira ih? Otišla si jer sam ja dozvolio da odeš. I nisam te tražio. Želio sam da imaš normalan život, želeo sam da budeš srećna sa nekim ko vidi svet ružičasto kao ti. Ali umesto toga pronalazim te krojenu po meni. Usvojila si moje navike, postala ono što sam želeo da postaneš, otuđila si se od ljudi i postala si boginja u seksualnim manipulacijama.

Disala je sve brže i brže. Ljutila se sve više i više.

- I evo te ovde, meni na tanjiru, baš po mom ukusu. Zato reci mi ponovo, zašto si ovde? Ispred mene?

- Nisam ja tebi na tanjiru – odgurnula me i pustio sam je da je ne počupam.

- Ti si došao u moj klub!

Ustanem i ispravim se.

- Ovo je slobodna država.

- A ovo je moj klub! Ti više nisi deo mog života! Otišla sam! Ostavila sam te... – glas joj je napukao na kraju i to me malo pogodi.

- Pa šta ako živim onako kakao si živeo ti? Pa šta sam postala sve ono što si želeo da postanem i ako sam ofarbala kosu u boju koju si ti želeo.

Slomiće se, vidim to po njenom držanju.

- Bila sam dobro dok nisi došao. Bila sam dobro i ti nemaš nikakvo pravo da mi to uništitš.

- Kira!

- Šta? – breca se na mene a oči su joj pune suza.

- I ti si meni nedostajala. Svakog dana.

- Samo idi – okreće mi leđa i znam da plače. To je jednstavno njen stil.

Zagrlim je i udahnem miris njene kose.

- Jebem žene koje liče na tebe. One nose tvoj parfem, ne pričaju i nijedna nema tvoje oči.

Okrenem je polako ka sebi i obrišem joj suze.

- Ne pitam za cenu da bih te držao ponovo u naručju. Neću otići i biću gad ako nastaviš da me guraš od sebe.

- Činiš me slabom i glupom – progovorila je.

- Nisam to ja, kažu da je to ljubav.

- Nije ljubav, to si ti.

- Kaži mi.

- Neću!

- Kira, kaži mi – insistiram.

Odmahnula je glavom, ali sam je čvrsto uhvatio za nju.

- Reci mi i otići ću.

- Hoćeš?

- Da.

- Volim te. Volim te isto kao onog dana kad sam otišla i voleću te do kraja svog života.

Dozvolim sebi da upijem njene reči. To je nešto poput adrenalina koji teče kroz mene. Možda kao dugoočekivana kiša, dašak povetarca ili jednostavno dobro poznat osećaj koji je vremenom izbledeo.

- Volim i ja tebe – sagnem se do njenih usana, ali se suzdržavam. Ako je poljubim neće se buniti, onda ćemo ovde voditi ljubav i ona će mi dozvoliti da joj radim sve što želim. Ali na kraju, ispašću samo lažov.

Spustim palac na njenu venu koja pulsira.

- Ako se nakon ovog večeras predaš nekom drugom muškarcu, ubiću te. Povlačim svoju ponudu da budeš srećna sa nekim drugim. Ako želiš brak, oženiću te. Ako želiš bebe, napraviću ti ih. Ako želiš svet, pružiću ti ga. Ali ponavljam, ako poželiš drugog muškarca nakon što si mi obećala ljubav do kraja svog života, ubiću te Kira. Ti si moj safir – oslobodim je i ne gledajući u nju napustim prostoriju i klub.

. . .

Kratko obaveštenje, ova priča će biti kraća, još desetak poglavlja i to je to. Potrudiću se da ubrzam.

Andrea Kingston