•Pirates• { One Direction } - Prepravljam

Part 4

Sedela je na drvenom mostiću te posmatrala zadnji zalazak sunca. Svoje male papučice je stavila pored sebe te je laganim pokretima nogu brćkala po vodi. Vreme je bilo mirno, bez ijednog povetarca. More je poprimilo nijanse žute, narandžaste i crvene boje.

''Zadnji zalazak, ha? Louis joj prilazi te seda pored nje. Ona se samo promeškoljila te je pogledala u njega.

''Da li znaš priču o tome''? Pita je te skine kapu.

''O čemu?'' njene oči su bile široko raširene, pune znatiželje.

''Pa o zadnjem sunčevom zraku, ludice'' kaže nekako veselo te krene da je zagrli ali onda se glasno nakašlje te krene da ustane. Nije želeo da se ona oseća neugodno od toga.

''Da li bi mi mogao ispričati priču'' pitala ga je. Izgledala je kao malo dete koje moli svoju majku za još jednu priču pred spavanje. Volela je priče, i dalje se seća kako joj je deda pričao razne stvari kada je bila mala.

''Dobro kad si već toliko zapela'' Louis kaže mrzovoljno ikao je ustvari bio veoma sretan zbog toga. Seo je opet tik pored nje, sa pogledom prikovanim u daljinu.

''Postoji legenda, da ako pogledaš zadnji zrak sunca i zamisliš želju, ona ti se možda ostvari'' 

''Stvarno'' pita Lucija veselo. Bila je dosta naivna za svoje godine. Ali ne može se nju kriviti. Odrasla je uz babu i dedu koji su je konstantno štitili od svega.

''Ne znam, ne verujem u takve stvari..'' njegov glas je postao tužan. Tišinu prekida glasna muzika koja dopire nedaleko od plaže.

''Trebali bi krenuti, slavlje je počelo'' Louis ustaje prvi te joj pruža ruku kako bi mogla da ustane. Nespretno je primila njegovu ruku te se obula i veselo krenula.

Ubrzo su se našli u samom centru događaja, viska, cika, galama. Svuda okolo ljudi su veselo igrali, pevali. Devojke u lepim, svilenim, haljinama raznih boja igrale su elegantno uz ritam muzike. Lucija je sela pored Louis'a i ostalih momaka te sa velikim osmehom pratila njihov ples. Svojim malim stopalom je nežno lupkala o kameni pod, u ritmu muzike.

''Jesi li za ples'' Niall ustaje te joj pruža ruku. Ona bez razmišljanja pristaje. Za tili čas našli su se u samom centru zbivanja. Niall'ove ruke su nežno stiskale njen struk dok je ona pokušavala sustići korak sa njim. Niall je bio prokleto dobar plesač. Veoma lako bi promenio ritam pokreta čim bi svirači prešli sa jedne pesme na drugu. Od silnog vrtenja njena traka je popustila te je njena kosa postala slobodna, lepršava. Kada bi je gledao iz daleka, ona bi se isticala među svim ljudima. Bila je drugačija, kraljevske krvi.

''Izgledaš prelepo'' Niall joj tiho šapne na uvo te se ona nasmeje. Nikad do sad joj niko nije rekao ništa slično.

Kada je sat na obližnjoj crkvi otkucao ponoć, ljudi su pplako počeli da se razilaze i da idu svojim kućama.

''Idemo u krčmu da prenoćimo, sutra rano ujutro da ste svi bili budni i spremni za polazak'' Liam kaže glasno. Iako se trudio da bude ozbiljan mali osmeh se oslobodio sa njegovih usana.

Uputili su se malim putićem ka krčmi. Kako se Luciji činilo ona se nalazila na samom kraju sela. Posle kraćeg pešačenja osetila je blagi bol u nogama te je počela da zaostaje. To joj se nimalo nije činilo kao dobra stvar, sprem da je oko nje vladao mrak, i da sem Liam'ove svetiljke nije bilo ni jednog drugog izvora svetlosti. Blago šuštanje vetra je izazivalo žmarce po celom njenom telu.

''Ne mogu više'' ispustila je glas nalik na krik te se sručila na zemlju. Oni su joj prišli velikom brzinom. 

''Šta nije uredu'' Liam prilazi.

''Umorna sam'' ona kaže tiho. Na njihovim licima se mogla videti blago olakšanje.

''mislili smo da si uganula gležanj ili da si se povredila, nemoj nas više plašiti tako'' Louis joj kaže pomalo besno.

''Dođi ja ću te poneti'' Harry priđe te je uhvati oko struka i prebaci kao vreću preko svog ramena.

''Ja mislim da se dame tako ne nose'' Niall kaže pomalo besno iako mu je doista zavidio upravo sad. Mogao je on da je ponese, a ne Harry.

Harry'jeve ruke su nežno držale njene butine, te je jedna ruka lagano dosezala do ispod njene zadnjice. Na samu pomisao na to zacrvenela se. 

***

''Lucija ide ovde, ti Niall ovde, Louis i Harry ovde, Zayn ti i ja stražarimo večeras...'' Liam je rasporedio ko gde spava te je seo na malu stolicu u hodniku. Stavio je malu lampu na sto pored te se naslonio na zid. Krčma je bila doista velika. Hodnici su bili dugački, tamnjih boja sa crvenim tepihom. Lucija je polako ušla u sobu te sela na krevet. U sobi je vladao mrak, jedini izvor svetlosti je dopirao sa prozora. Bledi mesečevi zraci su dopirali do jednog dela sobe. 

Pošto nije mogla da spava sela je na prozor te je gledala u tamu. U daljini su se jasno primećivala svetla iz sela. Tužno je izdahnula, setila se bake, dede, njihove kuće u kojoj je odrasla. Nedostaje joj sve, čak i Eric koji se jako čudno ponašao u poslednje vreme. 

Da li im nedostajem? Pitala se. Da li me traže? Sada bi mogla da se išunja i da ode nazad kući. Znala je put napamet. Uzela je mali fenjer te ponovo obula svoje papučice. Noge su joj klecale od umora ali sada joj je jedino bilo bitno da ode. Polako je odškrinula vrata te pogledala ka Liam'u i Zayn'u koji su već odavno spavali. Zayn se naslonio na zid te je oči prekrio svojom maramom. Liam je naslonio glavu na sto te je tako zaspao. Zastala je te ih još jednom pogledala.

Na momenat se zapitala, šta će biti kada shvate da je otišla? Nastavila je dalje niz hodnik, tiho je koračala. Stari pod je tiho puckao pod njenim nogama. Ubrzo je sišla niz velike stepenice u krčmu. Iako je bilo doista kasno, krčma je bila krcata.

Polako je prolazila između stolova praćena pogledima od kojih se ježila. Pola ovih ljudi činili su se strašnima, dugačke brade, stara prljava odela. Velikom brzinom je otvorila vrata te je izašla na svež zrak. Duboko je izdahnula, sa velikim olakšanjem. Upalila je fenjer te polako krenula.

*Hej ti* začula je grub glas iza sebe ali se trudila da se ne obazire te da samo ubrza korak. Začula je brze korake iza sebe te se okrenula.

*Kuda si krenula lepotice* Iza nje se pojavio mladić njenih godina, bio je doista pijan. Polako joj je prišao te obavio svoje ruke oko njenog struka.

''Pusti me'' vikala je glasno te je pokušavala da ga udari.  Bio je dosta snažniji od nje te ju je sa lakoćom odvukao u tamu. Bacio je na pod. Čvrsto joj je stegnuo ruke te počeo da je pipa po kolenima.

Pokušavala je da se dere ali nije mogla. Kada je pomislila da je sve gotovo iz tame je videla senke.

''Ostavi je na miru ili ćeš zažaliti'' 

Mladić se okrenuo te ustao spreman za borbu. Nije uspeo da izusti ni jednu reč kada ga je Zayn snažno udario pesnicom te oborio na zemlju. Louis je izvadio pištolj iz zadnje dzepa.

''Lou nemoj'' Lucija je ustala te krenula ka Louis'u. Okomotala je svoje male ruke oko njega te naslonila glavu na njegova ramena.

''Ali on je pokušao da te...'' Louis kaže pomalo sa gađenjem.

''Znam ali nemoj ga ubiti, nije znao šta radi bio je pijan''. Nije želela da nekog ubiju zbog nje.

''Idemo nazad na brod'' Liam kaže posle kraćeg ćutanja.

''Da li mogu još malo da ga udarim'' Harry pita te Liam samo slegne ramenima u fazonu 'nije me briga'.

***

Selo je noću izgledalo doista napušteno. Nije bilo nikog napolju sem koje mačke. Osetila je nekakvo čudno olakšanje kada je ponovo zakoračila na brod.

''Šta si radila tamo napolju'' Liam pita besno. Osetila je mali strah zbog besa u njegoovm glasu.

''Ja ja sam...izašla na svež vazduh'' lagala je. Znala je da ne sme da kaže istinu.

''Lažeš'' rekao je glasno. ''Želela si da pobegneš i zato ćeš biti kažnjena''. Činilo joj se kao da je to rekao veoma teška srca. Ruke je stavio u dzep te samo pogledao Zayn'a i otišao u svoju kabinu.

''Žao mi je'' Niall joj je tiho šapnuo na uvo te je uhvatio za lakat ruke. Nije znala gde ide ili šta spada pod kaznu. Ubrzo se našla u mračnoj prostoriji. Kada su se vrata zatvorila našla se sama u mraku. Skupila se u jedan ćošak. Blagi jecaji su se oslobodili sa njenih usana.