"Ajde,pozuri zakasnicemo"to je bila moja mama koja se derala jer idemo u Banja Luku kod tetke da zivim
"Evo letim"
"Pasces ako poletis"
"Necu ne brini imam andjeoska krila😌"
Kada sam to rekla ucutala se i sela sam u auto i krenuli smo stavila sam slusalice i slusala pesme i polako tonula u san.
Ja sam Bojana imam 15 godina i idem kod tetke i male sestre da zivim u Banja Luku.Krecem u 1 srednje.Imam brata Relju.
Kada smo stigli tu me je docekala moja mala sestra Ivana i njena majka Maja.Kada smo se ispozdravljali mama mi je obecala da idemo na picu jer je to moja omiljena hrana.I kada smo stigli u piceriju neki decaci su se spustali sa biciklima.I kad su se spustili napravili su neku skakaonicu i odjednom se jedan decak zaletio u saksiju pored moje noge i pogledao me je tim plavim hladnim ocima.
"Izvini,molim te"rekao je dok me je gledao
"Ma nema veze nisi namerno"rekla sam kao svaka normalna osoba.
I posle se nista nije desavala.Pojela sam picu koju sam narucila i otisla nazad kuci mislim kod tetke a u medjuvremenu mama,tata i Relja su otisli nazad.
Ivana me je porukla do svoje sobe
"Alo bre ima sutra da te upoznam sa mojim drustvom na igralistu"
"Okej"rekla sam zacudjeno jer ona nikad nece da upoznaje svoje drustvo sa mnom jer valjda kao uvek gledaju u dupe pa ono znam💁♀️
