13, Crveno🔚

XXX Poglavlje

Budim se, a u glavi mi tutnja „ Bečka filharmonija“
Oči ne mogu otvoriti koliko jako tutnja.

Okrenem se  na drugu stranu, ali ništa ne pomaže.
Pokušam ustati ali tek tad napravim problem.
Toliko me zanijelo da sam imala osjećaj kao da sam na ringišpilu i to u pol špice.

E moja Ela htjela si umrtvljivanje, evo ti sad. Još i bombardiranje dobijem.

Misli mi prekine zvonjava telefona. Još kad bih se mogla pomaknuti bilo bi super. Vrtim se po krevetu u potrazi za tim vražjim strojem, ali nema ga pa  nema.
Nakon petog pokušaja od nekog tko me uporno pokušava dobiti, uspijem naći tu napravu.
Javim se i začujem cvrkutanje s druge strane;

„ Dobro jutro sunašce, hajdemo na nogice lagane. Gladan sam kao pas.“ 

Okrenem sama za sebe očima;

„ Leo, jesi lud. Znači umirem. Prestani mi urlati u slušalicu i pusti me da spavam.“  

Pukne se smijati kao luđak;

„ Aaa, netko mi je povukao malo mulja. Evo me za pet minuta kod tebe.“

Nisam se stigla suprotstaviti kad mi je poklopio slušalicu. Nervozno sam frknula nosom jer stvarno nisam sposobna za bilo kakvo društvo.
Najrađe bih se pokrila po glavi i nestala.
Taj prokleti alkohol.

Trgne me iz misli glasno lupanje po vratima. Bože moj, kao da mi lupaju po glavi, a nemoćna sam čak reći da prestanu.
Nekako se uspijem iskoprcati iz kreveta i dođem do vrata. Kad ih otvorim Leo me povuče u zagrljaj;

„ Di si pijanico moja. Bože izgledaš kao loša porno glumica.“

Blijedo ga pogledam i skužim da me odmjerava. Pogled spustim na sebe i skužim da sam u gaćama i grudnjaku. Lupim ga dlanom u rame;

„ Ne zijevaj i zatvori te oči dok ti ih ja nisam zatvorila.“

Pukne se smijati;

„ Bez obzira koliko loše izgledaš, tijelo ti je hm.“

Spustim se na krevet i dalje ne skidajući pogled s njega.

„ Što mlada dama nije zadovoljila tvoje apetite pa sam ti i ja ovako sjebana dobra.“

I dalje se smije;

„ Ma dali je to meni netko ljubomoran.“

Sad se obadvoje smijemo iako istina je da jesam. I ja sam htjela ruke na sebi, poljupce, maženja, samo ih je dobila ona plava kuja.

Stresem glavom jer se ne želim ni prisjećati sinoćnje situacije. Koliko god ja alkohola ulijevala u sebe svega se sjećam.

„ Sinoć sam upoznala nekog frajera.“

Pogleda me dignutih obrva.;

„ Opa, to svakako želim čuti.“

Okrenem očima, jel što ću mu ispričati. Da nije bilo nikakve kemije, da smo se smijali mojim glupostima, da sam ustvari htjela nekog napraviti ljubomornim.

„ Nemaš što čuti, toliko sam ispala glupa da me frajer dopratio do sobe i otišao.“

„ A ti si to ne možeš oprostiti, mislim taj njegov odlazak.“

Pita me i dalje podignutih obrva. Otpušem kroz nos;

„ Što, sad si postao i pametan.“

I dalje gleda u mene, proučava me, snima;

„ A zašto mi ne bi ispričala što se stvarno dogodilo sinoć.“

Sad ja buljim u njega. Od kad smo nas dvoje postali tako dobri, od kad pričamo o intimnim stvarima. Od kad se uopće družimo  da bi on sad sjedio na mom krevetu dok ja polugola ležim. Od kud sve ovo.