Deset mlađa

Part 5

Imala sam jednog dečka i to 9 godina starijeg od sebe. Nisam ga voljela lagala bih kada bi rekla da jesam mislim da mi je samo nedostajalo pažnje. Jer moji roditelji su se odurno ponašali prema meni, mislim bije ni sada puno bolje ali jebiga.  Kada sam prekinula s tim dečkom saznala sam da me je varao  nije me povrijedilo samo sam bila onako čemu.

„Znaš lijepo mi je s tobom.“  Rekao je ležeći meni u krilu, a ja sam mu mrsila kosu koja je toliko mekana.

„I meni s  tobom.“

„Jel se ja tebi sviđam?“  Ispalio je kao iz topa.

„Ajme gle kako zvijezde.“ Automatski sam pogledala kroz stražnji prozor na autu.

„Nina reci mi.“

„Da..“  Tiho sam promrmljala.

Prešao je prstima po mojim usnama. „Oprosti samo sam htio osjetiti bar ovako koliko su mekane.“

„Možeš probati i na drugi način.“  Podigao se i poljubio me na blic, cijela sam protrnula. Krdo je počelo trčati mojim trbuhom.

„Oprosti, nisam se mogao kontrolirati.“  Nisam ništa rekla samo sam ga ponovno poljubila na blic i nakon tog je krenula borba našim jezicima.


Pošto je pao mrak krenula sam doma na rastanku smo se zagrlili i to je bilo sve. Ne znam što se ovo dogodilo, ali znam da ću ovaj datum pamtiti dovijeka.


„Što smo sada mi?“

„Pa prijatelji valjda?“

„Dobro.“  Kratko sam odgovorila.

„Mislim glupo je da budemo psp jer uvijek jedna strana bude povrijeđena.“ Slažem se u potpunosti samo ja ovako neću moći..


Legla sam i nazvala Patriciju, sve sam joj ispričala i njoj se ovo nimalo ne sviđa.


Nikad me život nije mazio, a očito i sa Stefanom ne planira isto. Ne mogu reći da sam zaljubljena, ali da mi se sviđa kao osoba sviđa. Tko bi rekao u početku me je toliko živcirao, a sad? Sad mi je toliko drag da je to ne moguće. Da mogu stalno bih vila pored njega, gledala njegovu lijepu pojavu. Prolazila prstima kroz njegovu svijetlo smeđu  kosu, ljubila njegove mekane tanke usne. Brojala njegove pjegice  koje su meni toliko slatke, a njega živciraju. Smijala  se njegovim šalama i glupostima. Uživala u njegovim zvukovima koje proizvodi dok ga škakljam.

Mogu satima samo sjedit i razmišljati o njemu, a on čak ni ne znam sviđam li se ja njemu.. Uzela sam mobitel i napisala poruku

„A ja? Sviđam li se ja tebi?“  Iako sam znala da mi n3će odgovoriti jer spava  ipak sam se nadala da će ta poruka stići iste sekunde kad sam ju poslala.

Ejo, bacite pogled i na ostale knjige "Oprosti mi" i "Nova šansa" te i tamo ostavite svoje mišljenje, volim vas❤
Nadam se da vam se sviđa.