Agnezîjus.

K-

Zadnji nastavak. Nije kraj price vec mog pisanja.

Dok smo hodali pricali smo o svemu nisam bas bila ukljucena u ragovor jer sam se fokusirala na sum i pjev ptica, testirala sam svoja osjetila. –Sto ti mislis?- netk ome trknuo dlanom o rame i prenio me iz misli. –Ja? Sto ja? O cemu?-  svi su se lagano nasmijali –Sama u svojem svijetu ha? Dobro je to ponekad. Pobjeci od stvarnosti- Tiho mi je rekao Karlo, barem sam mislila da je meni rekao izgledal oje kao da sebi govori –Oprosti?-Pitala sam ga-Ponekad volim pobjeci u svoj svjet zivjeti barem par minuta sa svojim mislima ali bez razmisljanja, to mi je odmor.-Suosjecam se-rekla sam tiho.- Znas ponekad se stvarno dobro maknuti od svega, bilo bi dobro da je tako stalno ali nista nije vjecno.- s tim rijecima me ostavio i krenuo ispred mene, jer je bio uzi puteljak. –Minaaa- mislim da je to bio Alex- MY Nigaaaa!- doso je do mene i odostraga me zagrlio nisam ni shvatila da mi je stavio nesto u džep dok mi nije sapnuo otvori kad ces biti sama.- samo sam blago kimnula.Vec se mracilo sunce je bilo na odlasku, ostavlja nas kao sto su i mene roditelji te noci. Nasmijala sam se blago,od muke a zatim sam se sjetila da nije sve tako crno odvratila sam pogled od svojih nogu i pogledala u momke. Svi su toliko sretni veseli bezbrizni da barem mogu podjeliti tajnu s njima. –Stipeee- Zazvala sam ga –Yeaa honeey- dosao je do mene- nikada ovako nismo pricali, pricaj mi o sebi, jedinica si? Roditelji? Djevojka? Posao? Otvori se izgledas poput skroz oke lika-Mina rado bi ti pricao ali stigli smo drugom prilikom malena- okej sasvim sam  mogla shvatiti da je to bolna tema, gledao je u svoje cipele i prebrzo je govorio. Potrcao je prema nekoj gradevini-to je ta velicanstvena kula?- pitala sam kratko dok sam gledala velicanstvenu gradevinu pravi dvorac s cetiri kule pri rubovima, velika vrata zeljezna, kratki mostic ne bas previse stabila od hrasta ali ocito kvaliteta nije mogla pobjediti starost.Pocele su me boljeti noge- Domiiiiiiiiiiiii srecooo mojaaaaa- Dosla sam i bacila na njegova leđa da me nosi- Joooj ljeeeno malo- reka oej u polusmijehu. Naslonila sam se na nejgova leđa i dok sam bila na njemu shvatila sam da mi ne smeta dodir, dali je to takoder bilo povezano s mojom bolescu? –AJMEEEEEEEE PA MENI EN SMETA DOOOODOOOR EEKIPAAA DODITEE DA VAS IZLJUBIM SVEEE- skocila sam s leda prvo dosla do Adinaaa zagrlila sam ga bez rijeci i kad smo se odvojili otisla sam do Kikija i ponovila proces kod Domija, Stipeta, Fabija, Alexa, Karla, a zatim se nisam mogla obuzdat i ponovo sam dosla do Adina, no umjesto zagrljaja poklonila sam mu poljubac u obraz- Hvala- rekla sam kratko i krenula trcati prema dvorcu. Mislim da je zasluzio zato st je uz mene prijatelj mi je i podrska, brat i srodna dusa u isto vrijeme.Bila sam presretna zbog svih dogadaja ali sam duboko u sebi zeljela da se sve prekine.

--OKEEEj to je to, nastavak je kratak i znam da je cisto sranje al stvar je u tome da ne mislim nastavit pricu. Ne ide mi, pokusavam napisat jedan nastavak par dana nemam ideja, sad su praznici pa imam malo vise vremena ali i ne toliko. Najbolje da je ne dovrsim zamisljajte sto ce bit dalje, mozda jednom kad cu imat ideje dovrsim ovo sranje. Uzivajte i sve najbolje u 2015. --