*nema uvod*
cal's pov. (skoro cela prica ce biti iz njegove perspektive)
Gledam je. Lepa je kao andjeo. Nema lepse.
"Cal ne bulji u mene." Govori mi dok joj obrazi blago crvene.
"Zasto ti je nelagodno?" Pitam je dok je stipkam za obraz. Podize i spusta ramena, a ja joj se smejem. "Najlepsa."
"Cal "
"Beba moja." Jos jace je uvlacim u zagrljaj kao da nam je poslednji.
"Cal volim te."
"I ja tebe."
Gubim se. Eleanor mi postaje sme mutnija, sve tamnija. Priguseno cujem kako me doziva. Pokusavam da joj odgovorim, ali nemam snage. Gotovo je.
Vidim sebe kako lezim. Doktori pokusavaju da me ozive. Eleanor place. Jos uvek me doziva.
"El tu sam." Ne cuje me. Sta se ovo desava?
Odjednom oko mene je sve belo. Gde god pogledam samo belo. Gde sam?
"Ima li koga? Hejj! Gde sam?" Vicem, ali izgleda uzalud
"Calum Hood?" Do mene dolazi covek obucen u belo. Ima krila? Sta je bre ovo?
"Ko si ti? Gde sam?" Uplaseno pitam, a on mi prilazi i stavlja ruku na rame.
"Ja sam glavni andjeo, Teo. A ti si umro."
"Bas lep nacin da to saznam." Smeje se.
"Ovako ce izgladati tvoj zivot od sada."
"Kako?"
"Zivecws ovde, a na zemlji ces cuvati osobu koja ti najvise znaci."
"Eleanor?"
"Da. Od sada ti si njen andjeo cuvar."
