Zabranjena ljubav 🔚

,,Ne mogu vjerovati da postoje osobe kao ti."

Amelia

Tu noć,nakon što me je James hladnokrvno udario,sam jedva zaspala. Priznajem bilo me je jako strah zbog njegovog povratka kući. Koliko sam god podiskivala svoj strah u njegovoj blizi uvijek sam gubila tu neku svoju kontrolu. Dan poslije Helena me je pozvala na večeru,kod njih kući povodom njezinog i Aaronovog odlaska. Kako je rekla porođaj se bližio,ona je bila sve veća,a Aarona je sve više bilo stah za bebe. Nisam znala da li će doći Ryan niti me je zanimalo. On u mojoj blizini nije bio dobro došao,pogotovo ne zbog Jamesa. Sljedeće jutro sam se ustala dosta rano,name iako sam bila umorna i osjećala se kao da me je auto nekoliko puta pregazio nisam mogla zaspati. Prije nekoliko dana sam bila pronašla dadilju koja će paziti na Katy dok ja radim,za Jamesa znam da on nikada neće paziti na nju ili će biti na poslu ili će se dobro napiti. Pošto nisam znala što ću raditi,odlučila sam se baš dobro srediti za posao. Ipak je u meni bila mala želja da Ryan bude oduševljen kada me vidi. Iako mi je prst bio slomljen,oprala sam kosu,našminkala se i obukla crnu,usku suknju koja mi je dosezala malo više od koljena i sivu svilenu košulju. Kosu sam lijepo počešljala tako da je fino i divlje padala uz moja leđa pa skoro do kukova. Osjećala sam se zadovoljno i sretno,barem sam na nešto ličila za razliku od prošlih dana. Možda je James imao pravo za moj izgled? Stvarno sam izgledala jadno i očajno. Neću si više to dozvoliti! Kada je žena po imenu Cloe,Katyina (nadimak od Katharine,da ne bi bilo zabune XD) nova dadilja zakucala na vrata,taman sam oblačila crne salonke. Katy je bila odavno budna,držala je plišanog medu u rukama i tužno gledala u mene. Bila je raščupana,pospana i još uvijek u svojoj pidžamici. Naravno,razgovarala sam puno sa Cloe i činila mi se pouzdanom i iskrenom,čak smo imale i iste stavove. Zagrlila sam čvrsto svoju princezu i obečala joj da ću se brzo vratiti kući.

Na posao sam došla 30 minuta prije radnog vremena,doista sam osjetila dosadu. Ryana nije bilo,a ja nisam imala ništa drugo za raditi. Moj ured je bio uredan,ali njegov sigurno nije,tako da sam odlučila otići malo u njegov i to je bila velika grška,mislim da se u životu nisam toliko pokajala. Čak niti sa Jamesom nisam nikada osjetila takvu vrstu kajanja,Bože kao da sam prokleta. Ne znam je li to ljubomora ili kajanje? Toliko naglo sam otvorila vrata da sam skoro pala u stanje šoka. Nijemo sam gledala u prizor ispred sebe. Žena...na stolu...polugola...dahće i stenje uz to moli za još...mojega šefa,onoga koji me je neku večer zadovoljavao u klubu. Mislim da sam propala u crnu zemlji dok sam gledala Ryana dok ševi meni,stranu ženu na stolu,bio je to trenutak kada je Ryan totalno pao u mojim očima. Što si ti mislila Amelia da se osoba može promijeniti? Da on razmišlja na tebe koliko i ti o njemu? Ne razbija on svoju glavu zbog tebe ti si ta koja ispašta i koja će plaćati sa kamatama mužu kada sazna koliko si odvratna i laka.

,,Amelia..."sve moje brze misli zausavio je Ryan koji me je pogledao. Uznojen,raskopčane košulje...Bože ne gledaj ga Amelia...on je sve ono što ti ne smiješ biti.

,,Ja se ispričavam...nisam htjela ovako upadati. Oprostite,odlazim odmah...Vas dvoje samo nastavite."glas mi je zadrhtao. Izašla sam još brže nego što sam ušla,zgrabila sam svoju torbu iz ureda i doslovno se dala u bijeg. Glupačo,sredila si se kao za modnu reviju za koga? Za toga kretena,koji je upravo...Bože ne mogu niti o tome razmišljati.

Lift nije dolazio,a ja sam gubila vrijeme. Osjećam kako me prostor oko mene guši,ne osjećam se dobro...knedle mi zabinju u grlu dok bježim od istine. Eh,moja Amelia previše si ti zapela za Ryana,hajde se sada spasi. Spasi se od činjenice da želiš toga čovjeka više nego svoju slobodu i sreću.

Ryan

Malo je reći da sam ostao u šoku,kao i ona. Bože kada sam ju vidio na tim vratima pitao sam sebe što ja izvodim. Nisam išao za Ameliom,jer zašto bih. Nisam joj bio dužan objašnjena,ali nije mi bilo jasno zašto me je to toliko tištilo. Kada sam završio sa malom plavušom pokupio sam se iz ureda,ostavljajući ju polugolu krečući u potragu za Ameliom. Bio sam živčan,ljut na nju i sebe,ma bolje da ne govorim. Koji je razlog moje potrage za njom? Ne znam možda zato što joj ona suknja stoji toliko sexy i zato što bih je odmah skinuo sa nje ili je prijateljski iz brige? Raspitao sam se za nju u prizemlju,gdje su me uputila izvan tvrke jer je izašla. Nije mi trebalo dugo da je pronađem,bila je sa lijeve strane tvrtke,sjedila je na klupi i gledala u pod. Izgledala je predivno,lagani vjetrić nosio je pramenove njezine kose koja je izgledala tako mekano. Lice joj je bilo zamišljemo tako da sam par minuta samo stajao u mjestu promatajući ju. Izgledala je tužno,nisu mi te zelene oči zračile srećom i onda sam sam sebe upitao tko je u stanju da povrijedi tu djevojku,jer ja znam da ne bih nikada povrjedio ju na bilo koji način. Držao bih ju kao kap vode na dlanu dao bih joj sv...O čemu ja razmišljam? Ona ima muža i neću joj dozvoliti da upravlja sa mnom i budi neke čudne osjećaje kod mene. Jer davno sam pokopao svoju nježnu stranu,to jest moja bivša ju je pokopala. Krenuo sam poslovno i storgo prema njoj da bih na kraju samo došao do nje i gledao ju dok me ona nije pogledala.