Naše zvezdano nebo

Kako je sve počelo?

  

,,Svemir je bio naš...''

Godina 2018. je počela tmurno i dosadno. Uprkos hladnim danima i još hladnijim noćima, kada se temperatura spuštala na -20 stepeni celzijusa, dešavalo se da izađem sa drugaricama. Uglavnom se znalo gde ćemo piti čaj jer nijedna od nas nije neki ljubitelj alkohola i noćnog provoda. Petak i subota su bili rezervisani za nas jer je to ipak kraj nedelje kada smo sve mogle da se opustimo i na par sati pobegnemo od svojih obaveza.

Zimi mi je uvek nešto falilo. Nedostajalo mi je topline u pogledima ljudi i zagrljaja. Svaki dan je bio isti. Ljudi su žurili i nikada se niko nije obazirao na druge. Ulice su bile oskudno ukrašene, bez mnogo ukrasa i lampiona, tmurne i obične. Katkad se nazirala poneka zvezda na uličnim svetlima i to bi bilo sve.

Nikada pre nisam doživela da se ne radujem praznicima i svemu što oni donose.

 Oduvek sam bila za leto i more, ali sam govorila da svaka zima ima svoju čar. Ove godine te čari nije bilo. Sve drugarice su slavile sa svojim drugaricama te sam ja bila sa porodicom i tako provodila dane.

 Zima i praznici su bili obični ukoliko se ne proslave sa voljenom osobom. Baš tada, ja sam bila sama i nije mi na pamet padalo da se vezujem za nekoga. Da se razumemo, poznavala sam par momaka za koje sam zasigurno znala da bi pokušali nešto sa mnom, ali bih ih vešto izbegla kada počnu da budu dosadni. Niko nije mogao da mi drži pažnju više od par dana, a ja sam takav tip osobe da ne volim i ne želim da dajem lažnu nadu ukoliko mi se momak ne svidi.

Moja definicija ljubavi je mnogo više od seksa.Uvek sam volela da se s nekim shvatim na mnogo većem, umnom, nivou. Maliprocenat stvari koji me je zadovoljavao je bio fizički ili materijalni. Kaotakva, volela sam da biram, a ne da budem izabrana. Birala bih samo osobe skojima mogu da se povežem na nekom većem nivou i s kojima mogu da razgovaram orazličitim temama. 

Takvih osoba je bilo malo.