"Iz Rusije s ljubavlju"

2.dio

•| Cvaknulo je da se puni, te sam iz kofera izvadila svoj šampon koji sam uspjela zgrabiti još na sniženju. Odmah poslije njega sam se dohvatila, jedne od  četri, bombe za tuširanje. Ova je bila s mirisom meda i vanile. Sa ogromnim peškriom sam se uputila ka kupaonici, bilo je malo, ali meni i bebici dosta. U kadu sam nasula toplu vodu, te u nju ubacila bombu za tuširanje. Kosu sam pokupila u neurednu punđu, te ušla unutra. Opijao me taj miris, uživala sam sa zvukom mjehurića koji su pucketali skroz tiho.
Zašto u mom životu ništa ne može biti tako lako?
Jako mi je teško podnositi sve ovo na svojim plećima. Ali ne želim očajavati, već moram početi nešto raditi, inače ću bankrotirati i umrijeti od gladi. Nemam ideju šta bih mogla raditi, jer nemam u potpunosti završen fakultet, samo tri godine, četvrtu sam napustila još dok sam bila u "srećnom braku". Skontala sam da mi ovo razmišljanje samo truje misli, te sam napustila kadu sa peškirom oko sebe. Telefon mi je zazvonio, te sam dotrčala da se javim. Nepoznat broj.
X:" Zdravo."- rekao je glas s druge strane.
Ja:" Zdravo, tko je to?"- upitala sam znatiželjno.
X:" Pa Marko, ljepotice."- naizad je progovorio.Nasmijala sam se.
Ja:" Ejj, otkud ti moj broj?"
Marko:" Imam svoje načine, nego želiš da izađemo večeras u neki restoran?"- pitao je dok sam ja razmišljala. Znamo se tek nepuni dan i odmah me zove van, ali nešto mi govori da nije loš.
Ja:" Što da ne."- mogla sam osjetiti njegov predivan osmijeh, iako ga nisam mogla vidjeti.
Marko:" Super, u osam ću doći po tebe. Nemoj kasniti."- opomenuo me uz smijeh, te sam prekinula vezu sa jednim 'okej'. Vratila sam telefon na policu, te se zadubila u kofer. Nemam ništa elegantno, osim vjenčanice koju čuvam. Ne mogu protiv srca, volim ga. Mnogo, i to mi niko neće oduzeti. Pravo da ga volim više od sebe. Iz kofera sam izvukla lepršavu crvenu haljinicu do iznad koljena, obuklansam je i na nju dodala crne sandale.

Ogledala sam se par puta u ogledalu, i izgledalo je solidno i ne previše napadno. Našpricala sam par puta parfem po vratu, te od jedne karirane crne marame napravila rajf. Bilo je i više nego zadovoljavajuće, ali ne bi bila ja- ja da ne dodam crveni karmin uz sve to. Zadovoljno sam se nasmijala, te izašla ispred hotela. Ovo mi, kao trudnici s drugim čovijekom, nikako nije trebalo. Ali ako će već on krenuti dalji, red je da idem i ja, iako to ne mijenja činjenicu da ga ne volim.
X:" A zašto dama stoji sama?"- upitao me je dubok glas ispred mene. Brzo sa podigla glavu, te ugledala Marka. Nasmijala sam se, te odgovorila.
Ja:" Čeka jednog divnog gospodina."- oboje smo se zasmijali, te mi je pokazao rukom ka njegovom automobilu. Otvorio mi je vrata, te sam lagano ušla unutra. Ruke su mi cijelo vrijeme bile mokre i previše mi je stvaralo nervozu. On je to primjetio, te je jednom rukom obuhvatio moju lijevu nogu, a kad bih htjela izvući nogu, ili ju pomjeriti, jače bi ju stisnuo. Ubrzo smo se našli ispred, mogu reći, jako otmjenog restorana. Izašao je prvi, te mi otvorio vrata. Uzela sam ga ispod ruke, te smo senzualno ušetali u ogromnu prostoriju punu elite. Osmijeh mi je bilo klimav, nisam zamišljala ovakav izlazak, mislila sam da će biti jednostavan.
Marko:" Nešto nije uredu?"- upitao je, dok mi je izvalčio stolicu da sjednem.
Ja:" Ne, sve je uredu."- nasmijala sam se.
Marko:" Okej, kako ti kažeš."- uzvratio je osmijehom.
Konobar je došao do nas, te uzeo porudžbine. Uzeli smo neki specijalitet kuće.
Marko:" Hoćemo uzeti vino?"- upitao je dok je dozivao konobara.
Ja:"Ja ne bih smjela."- odgovorila sam, trudnice ne smiju piti alkohol, ali on ne zna.
Marko:" Ajde, neće ti ništa škoditi."- rekao je, a konobar se nacrtao ispred našeg stola.
Ja:" Ne smijem piti alkohol, imam problem sa stomakom."- ubrzano sam rekla.
Sumnjičavo me pogledao, te se okrenuo ka konobaru i rekao mu da ide.
Marko:" Je li to istina?"- upitao je.
Ja:" Da, zašto bih te lagala."- nevino sam se nasmijala.
Opet me je pogledao onako, ali nas je konobar prekinuo sa jelom.
Uzela sam prvi zalogaj, kao i Marko. Oboje smo se pogledali i odahnuli. Preukusno je.

|Završetak jela|
Završili smo jelo, te je Marko platio i izašli smo iz ovog elegantnog restorana. Opet mi je otvorio vrata i ušla sam unutra. Brzo smo se dovezli do hotela, te smo oboje izašli. Zajedno smo ušli u lift. Samo me pogledao, što je u meni odmah probudilo alarme. Uhvatio me za struk jednom rukom, dok je drugom tražio sprat. Svoje meke usne spojio je s mojima, te smo pokrenuli agresivan poljubac, pun želje jedno za drugim. Lift je stao, te smo zajedno izašli ne prekidajući poljubac. Naslonio me na zid, dok sam tražila karticu, koju sam potom provukla kroz metalnu stvarčicu kraj vrata. Ušli smo u sobu, te me bacio na krevet.
Ubrzo sam shvatila što se dešava, te sam na vrijeme prekinula. On me zbunjeno pogledao, te nastavio nizati poljubce od mog uha, do ključne kosti. Ruke sam stavila na na njegova prsa, te ga odgurnula, ustala i popravila haljinu. Ruke sam prekrižila na stomak i pogledala ga.
Ja:" Mislim da bi bilo dobro da odeš. Predaleko je sve otišlo, znam te tek jedan nepuni dan."- rekla sam, dok je ona popravio košulju i sako, te me on pogledao.
Marko:" Daj opusti se, nije to ništa strašno."- rekao ue dok mi je prilazio i ljubio me, sve dok me nije naslonio uz zid.
Ponovila sam pokret od maloprije, te ga odgurnula. Prbio me je uz zid, držeći me za vrat i stiskajući ga.
Marko:" Ti mala nezahvalna kurvo! Ponudio sam ti krov nad glavom, a ti ne znaš ni da pošteno platiš."- izderao se, dok je sve više stiskao vrat.
Ja:" Pusti me, boli."- kroz pauze sam govorila, dok  sam lagano gubila svijest. Pustio me je te sam se srušila o pod i nastavljala kašljati.. Podigla sam pogled ka njemu, a on je ljutito otišao. Bože, zašto ovo meni treba?!
Brzo sam se istuširala i obukla svilenu pidžamu sa animiranim likovima.

Legla sam u krevet, te se pokrila svilenim pokrivačem i utonula u dubok san slušajući pjesmu :' Još jedan zagrljaj'.