Uvek ću te paziti

1. Dušo svi znamo da bi ga ubila

Mama (Julija): Kako je bilo na treningu, dušo?
Ja: Bilo bi još bolje da sam mogla da udarim Ognjena, ali bilo je ok i ovako.
Ognjen: Ništa ne bih osetio.
Tata (Nikola): Dušo svi znamo da bi ga ubila.
Ognjen: Ozbiljno?!
Tata: Ona trenira od malena i to mnogo napornije nego ti!
Ja: Hvala tata!
Ognjen je samo prevrnuo očima.
X: Vas dvoje se opet svađate?
Iz kuhinje je izašla moja najbolja drugarica Ana. Ana isto ima 17 godina i spacijalista je za ubistva i pljačku. Otrčala sam do nje i zagrlila je.
Ja: Hej! Predpostavljam da ovo radimo zajedno...
Svi smo se nasmejali.
Mama nam je rekla šta treba da uradimo, te smo otišli do oružarnice i pokupili sve što nam je potrebno.
Miloš: Ne plašiš se da uradiš ovo?
Ja: Ajde bre gledala sam vas što puta!
Miloš: Ok ok...
Uzeli smo motore i krenuli.
...
Nije nam trebalo mnogo vremena i stigli smo na dogovorenu lokaciju.
Tu je već stajao crni, zatamljeni, auto.
Sišli smo sa motora, a ja sam uzela aktofku sa robom. Iz kola su izašli dvojica likova obučeni skroz u crno. Imali su aktofku u kojoj je predpostavljam bio novac.
X: Dajte nam robu!
Ja: Prvo vi predajte novac!
X: Ko nam garantuje da nećete samo pobeći sa novcem?!
Ja: Imate moju reč!
Predali su aktofku i red je bio na nas da predamo robu, ali to nije plan.
Kada su mi dali aktofku ispred mene su stali Miloš i Ognjen sa pištoljima, a ja sam se malo udaljila u nazad. Prebrojala sam novac i sve je bilo tu.
Ja: Sve je tu! Odradite posao!
X: Kakav posao?! Hej! Dajte nam robu!
Ognjen: Žalim...
Miloš: Ništa od toga!
Ova dvojica u crnom su posegnuli za pištoljima, ali nisu stigli... Miloš i Ognjen su ih upucali. Dala sam aktofke momcima i krenula sa Anom ka kolima, da pogledamo da li je neko u kolima. Držale smo pištolje, uveliko repertirane, spremno za svaki slučaj.
Iz kola je izašao čovek srednjih godina, u odelu i počeo da tapše.
X: Vidim da porodica Damjanović opet igra prljavo. Ognjene možeš li da dođeš ovamo na sekund?