Danas u toku dana sam napisala svoju Zajebi listu koja je pola istinita i još sam rekla da se ne osećam toliko jadno i bedno... Da pa to se promenilo, upravo sam se setila nekoliko razloga zašto mrzim svoj život. Pa evo ih:
1. Nemam svoju kuću, kad ovo kažem mislim da nemam svoj dom. Nikad se nisam osećala "kao kod svoje kuće " jer je uvek bilo nečega da me podseti da meni nije mesto tu i da ja to ne zaslužujem. Nikada nema mesta za mene, u ovih 142 km² ne mogu da nađem svoje mesto i to je stvarno frustrirajuće. Isto kao i ovu noć, sve mi se više ovo gura na nos. I tako želim da odem odavde malo, da su mi u razgovoru sa Tatom suze krenule...da toliko je loše.
2. Plašim se promena, toliko sam glupa da sam dozvolila strahu da me zaustavi. I sad se kajem i proklinjem sebe. Tako mi i treba kad sam glupa. Dozvolila sam sebi da mislim da je život ovde dobar i tako sebi samoj na grbaču natovarila još jednu godinu mizerije i poniženja kajanja i proklinjanja( od ukućana i od sebe). Zaustavila sam sebe, oduzela sam sebi šansu za nešto dobro, za nešto novo. I zato se mrzim.
3. Mrzim svoj život jer uporno zaboravljam i opraštam ljudima koji su me povredili i ponašam se kao da ništa nije bilo, kao da je sve uredu. A znam da se poverenje zaslužuje bez obzira na godine i njihov položaj u mom životu. Mrzim sebe jer sam naivna za takve stvari, jer zato što volim oprostim i zaboravim im iako su oni upravo oni toksični ljudi na koje su me silno upozoravali.
4. Mrzim sebe jer ćutim, za sve u zivotu ja ćutim. Evo sad pričam, ali ovo je samo prazna priča na papiru. Mrzim sebe jer nemam hrabrosti da ustanem i pričam da se suprotstavim svojoj porodici.
5. Mrzim svoj život jer sam osuđena da gledam sudbinu mojih najbližih iz prvog reda, kako ih muči i kida im ono malo snage koja je ostala a da ja ne mogu ništa da uradim.
6. Mrzim sebe jer znam da bih prodala dušu da se obogatim i da svoje podučim poslu i da im to ostavim.
7. Mrzim sebe jer me na samu pomisao on ovo prethodno boli srce, ali isto tako znam da bih to uradila u otkucaju srca da mi to ponude.
8. Mrzim svoj život jer sve što radim nikad neće biti dovoljno, što ja neću biti dovoljna. I to je zapravo ono što me i ubija i daje tu nesigurnost, saznanje da ja nisam dovoljna.
9. Mrzim svoj život zbog svih malih glasova u glavi koji mi stvaraju anksioznost, i mrzim sebe što im to dopuštam.
10. Mrzim sebe jer osećam da ovo nisam ja, da mi fale delovi i da se svi delovi koje posedujem sada nalaze na podu raštrkani. Mrzim svoj život zato što je nered i zato što kad god pokušam da pričam sa nekim on to nikad ne shvati ozbiljno a ja se tad ućutim i ne pisnem ni reč o tome.
I na kraju mrzim sebe zbog toga što jesam ono ko sam i što nisam ono što želim da budem. Mrzim svoju prošlost, sadašnjost i buducnost jer znam da ću samo još patiti i da će me još decenijama boleti nešto u grudima i da ću imati osećaj kao da mi slon sedi tu. Mrzim sebe, i ne izgleda mi kao da ću jednog dana prestati.
YOU ARE READING
Story of my life
PoetryZnam da mnogo ljudi objavljuje priče pod ovim nazivom, uglavnom se misli da je ovo priča o 1D- u ali nažalost nije. Ova priča bi trebalo da bude mesto na kome ću ja moći da kažem sve što osećam, a puno toga osećam, samo da negde izbacim bes.
