TAJKUN 4

12. Kan

Sadašnjost
Mesec ipo dana kasnije
Bešiktaš Tower
Istanbul, Turcija

Deria

Mesec dana je prošlo kako je otišla od njega. Mesec dana kako se zadnji put nasmijala od sreće. Mesec dana kako je mirno spavala i sa osmehom se probudila. Mesec dana kako ispred svih glumi da je dobro, da je sve u redu, da je hladna i nedodirljiva, da je ponovo ona ista jaka i hrabra Deria Boran, ćerka svog oca.
A zapravo.....ona je samo prazna ljuštura. Još uvek svaku noć zaspi sa njegovo lice u snu, a probudi se sa njegovi ime na usana. Još uvek seća se njegovih reči "Zauvek ću biti tu za tebe".
Znala je da kad bi ga sad nazvala, on bi se stvorio tu ispred nje, ali kako da ga nazove. Kako da ikome kaže zašto ga zvala, zašto je umesto u svoju kuću došao pravo kod nje. Kako kad je on nju zabranjen.
On je prijatelj njenog ujka, njenog strica, njenog oca! Zaboga on joj je kum!
Ali njoj je odavno postao nešto više.

Decembar je počeo, a novogodišnja atmosfera se osećala na svaki čošak, samo njoj nije bilo nimalo do zabave. Voljela je kad bi mogla da ponovo spakuje kofere i pođe na drugi kraj države u kamenog grada. Da ponovo udahne taj oštar orijentalni miris, da uđe u onu kuću. Bože kako je zavolela tu kamenu kuću, u koju je provela sedam prelepih dana. Kad bi mogla zauvek bi ostala tamo, u onoj sobi, u njegovim rukama. Nažalost nije mogla.

A nije mogla ni nekome da kaže šta oseća, šta je ono što je kida na komade, razdira joj dušu. Nije smela ni da pomene njegovo ime, jer znala je kad bi samo reć izustila sve bi se oko nje srušilo kao kula od karata.

Čoveka koga su godinama oplakivali, onaj koji je godinama bio svima njima daleko, koji je tako nedostajao, ponovo bi postao rana koja krvari. Nije mogla to da uradi, nije tako sebićna. Onog dana kad je preko mali avionski prozorčić videla svetla grada, kao mal udarilo je saznanje da je uradila nešto što nikako nije smela, ali kako narediti srcu da ne voli. Kako zabraniti duši da peva, kako da oči pogledaju one njima najlepše.

Zbog toga je mesec dana čutala kao zalivena i umirala duboko u sebi, a još više strepila od novogodišnji dani koje dolaze. Žene u njenu porodicu odlućili su da ovu godinu svi odlete u Kapadokije za novoj godini. Od kad je to saznala pre dva dana, grozničavo je tražila neko rešenje da ne ide sa njima. Jer znala je jedan pogled na njega i njena maska će pasti, a ruke će potražiti njegove. Zbog toga je lupala glavom o zid i mućila sebe toliko da to više nije bilo humano.

Na sve to Lejla joj išla na živce svakog dana sve više. Onog dana kad su došli pozvali su je sve tri kod nje u stan da bi razgovarali, gospođica je odbila poziv i rekla da će se videti kad se vrati iz Dubaiju. Čekali su je dve nedelje da ih udostoji svojim prisustvom, a ona je za to vreme tugovala sama iza vrata svog stana. Mogla je da pozove Maidu, ali ona je bila gora od nje. Onog dana Hašim je došao sa njima i ostao nekoliko dana, da bi se nakon toga vratio kući. Maida je rekla da pričaju skoro svaki dan, ali ne zna na ćemu su. Rekla joj je da je on jako zatvoren i da ne priča puno, da ima nešto što ga izjeda duboko u njega, ali nije ni ona znala šta, samo je znala da ga voli. Njena pahuljica se napokon zaljubila.

Kad je Lejla napokon došla prospila je drva i kamenja po nje. Nazvala je drolja jer je spavala sa svog kuma, koga je navodno ona htela i da nije Deria bila tako navalentna i dosadna, da se nije zalepila za Kan, on bi sigurno bio njen. Bljuvalo joj se od njene reči, toliko je bila umišljena da je to bilo nepodnošljivo. Zatim je nju obvinila jer je njen ujak odbio i nije hteo da spava sa njom, nego umesto toga spakovao je u taksi i poslao kući ovih dana dok je bila u Dubai. Ludaća je otišla u Emiratima da bi se njoj svetila tako što će zavesti Dogana, a nije bila svesna da Kurvar kao njen ujak nijedna žena ne može da zavede. Kad je završila sa njom udarila je na Maidu, kako je ona glumila svetica, kako je njen brat ne želi zbog nje, da ona nije postojala, da se nije vukla za njih, što naravno nije bila istina, jedini prilepak u njihovoj ekipi bila je upravo ona, Lejla, njen brat Burhan bi je zavoleo. Ne tačnije bio bi sa njom, jer ona je ubeđena sa on nju voli. Maida je tad po prvi put povisila na nekoga ton i nazvala je glupaćom, lepo i kulturno kao što samo ona zna odjebala je Lejlu i zapušila joj lejava usta kad joj je kratko rekla "Burhan ni ne zna da ti postojiš, međutim odlično zna da Melina postoji, ti si njemu nebitna nakon što te već jednom pojebao u Bodrum."
U tom trenutku dok je Melina crvenela po prvi put od stida, Lejla je bila crvena od besa, da bi ubrzo zatim ustala i izašla iz njenog stana, ona je bila ponosna na svoju drugaricu.
Od tad Lejla već nekoliko nedelja pokušava da okalja njihovo ime sa tim što sebi zamišlja da je veća od njih, a nije svesna koliko je mala i nebitna. Mustafa, Muarem i Bekir bili su besni ko nikad do sad kad je ona pustila priču u novine da su njihove čerke samo još jedne sponzoruše koje žive na njihov teret, a noćima banče po klubovima. Sve to je tako fino upakovala sa starim slikama od njihovim zajedničkim izlascima. Međutim kako je bila i ostala glupa ko ćurka, zaboravila je da se danas sve može saznati posebno kad se radi o njihovim imenima. Štom su njihova imena i slike koje realno nisu imali ništa komprimitirajiće ali ipak nisu trebali da završe u novinama, stigli onamo gde ih poslala, telefone u Boran Holding su poćeli da zvone kao lude. Isto kao i vo Dogoš Advertising. Jedan poziv i kratak govor koji je Dilara uputila onima sa druge strane linije obrisao je sve što je Lejla poslala.