The Harsh Truth

11.

''Želiš razlog?''
''Aha.''kimnula sam.
''Dužan sam to tvojoj baki.Kad sam je već toliko iznevjerio,barem malo da si ublažim grižnju savjest.''rekao je,a mene je žalac boli ubo u srce.No on je ionako,čim je rekao što je imao reći,nestao.A ja sam mogla pasti na koljena i olakšati se.No nisam.Ostala sam čvrsto na nogama.Duboko sam udahnula i produžila u kuhinju.Ja sam čovjek,trebam hranu.Napravila sam si večeru,okupala se i otišla u krevet.Nisam bila umorna,nadala sam se da će me san spasiti od onog očitog.No nije.I snovi me izdaju.Ležala sam u krevetu dok mi se Ephraim povlačio po mislima.

Zdjelica žitarica,čaša svježeg soka.Doručak,najbitniji obrok u danu,a ja nemam vremena za njega u zadnje vrijeme.U uskoj rozoj majici koja mi se pripijala uz tijelo i slatkoj crnoj suknjici na bijele točkice,krenula sam trčati po gradu.U jednom trenutku sam stala kako bih zavezala vezice mojih rozih starki,još jednih u nizu,a onda sam se uspravila i naišla na Lauren.
''Hej ti.''osmijehnula sam se.
''Hej.''slabašno me pogledala.''Čula sam da si jučer bila loše,kako si danas?''
''Kao nova.''rekla sam.
''Drago mi je.Vježbaš?''
''Aha.''
''Mogu ti se pridružiti?''
''Naravno.''smješkala sam se.Zajedno smo počele trčati.''Onda,gdje si ti nestala ovih dana?''upitala sam.
''Nisam nestala.''nervozno se nasmijala.''Imala sam nekog posla,no sad sam tu.Idući tjedan je bal,sjećaš se?''
''Eh da,u vezi toga..Nisam sigurna da mi se ide na to.''rekla sam.
''Mora da se šališ?Duge haljine,dekoltei,frizure koje inače nemamo priliku nositi.Alexandra,moraš ići.''
''Nemam haljinu.''rekla sam.
''Nemam ni ja.Ali zato imamo dovoljno vremena da si sašijemo jednu.''veselo je rekla.
''Ako znaš šiti.''iscerila sam se.
''Ne baš.''zahihotala se.''No znam nekog tko zna.''namignula mi je.''I odmah nako trčanja idemo do nje,da vidimo što želimo.''