Zar je to ljubav? - Jeon Jungkook

14💜

9.00h

*lagano sam otvorila oči i vidjela sam svoju ljubav kako me gleda dok spavam, po mojem mišljenju izgledao je jako tužno*

Jungkook: Jutro srećo!

*došao je do mene i poljubio me, ali ovaj poljubac je bio nekako drukčiji od drugih, nekako nemočan i jadan*

Y/n: Jutro ljubavi! A što je bilo?

Jungkook: Kako si znala da nešto je...?

Y/n: Osjetim!

Jungkook: Pa....Tae još nije ozdravio i jako je bolestan, pitanje je dali će ozdraviti!

Y/n: Ajoj! I što ćemo sad!?

Jungkook: Neznam, doktor mu je prepisao strogo mirovanje...a samo me jednog jako strah!

Y/n: Čega?

Jungkook: Pa znaš mi vampiri, ako su naši roditelji imali "vampirski kraj" i mi bi ga dobili s vremenom...genetski se prenosi, a smrtonosan je!

Y/n: Što je to "vampirski kraj"?

Jungkook: Pa to je jedna vrsta bolesti, koja ti je u krvi...!

Y/n: A zašto se brineš za Tae, ako se prenosi genetski. Pa niko od njegovih nije imao tu bolest?

Jungkook: Pa nažlost njegov tata ju je imao i jako brzo je umro...mislim mi ne umiremo vampiri smo, ali to ko da ti se otopi dušu i kao da nestaneš s lica zemlje, ostaje samo tvoj prah!

Y/n: Wow, nisam znala da je život vampira tako komplicirani! Žao mi je Tae, ali znam da će biti okej!

Jungkook: Dap, puno je gori nego što si misla, a što se tiče Tae i ja se nadam da će biti okej!

*poslje razgovora, cijela nedjelja je i Jungkooku i meni bila tmurna, pomogao mi je sa štakama i malo smo prošetali po vrtu bolnice...e i da valjda se pitate dali sam polu vampir ili ne još neznamo, doktor je rekao da je dosta komplicirano, ali čim ih saznamo ću vam reći. Nakon šetnje vratili smo se unutra, Jungkook je danas bio jako jako depresivan isto ko i onaj dan moje nesreće i naše svađe, srce mi se slamalo dok sam ga gledala takvog tužnog, a nemogu mu nikako pomoći. Ah, to je život. Probala sam ga malo razveseliti i počeli smo pričati o našoj bebici, odmah mu se izmamio mali osmjeh na lice. Rekla sam mu ako je dečko on bira ime, a ako je curica onda ja...taman se malo razveselio sve do Jiminovog poziva, kad je Jungkook prekinuo poziv suza mu je kapnula niz lice brzo se digao sa stolice na kojoj je sjedio i došao je do mene*

Jungkook: Y/n, Taeu je gore! Moram ići! Vidimo se ljubavi!

*poljubio me, a zatim izjurio van iz bolnice. Nisam mu stigla ni ništa reći već je otišao, bila sam slomljena i očajna, Tae je tako dobra i draga osoba i sad samo da odjedamput nestane i postane prah ja to nemogu. Čak sam i ja zaplakala i odmah nazvala Lauru da dođe. Kad sam poklopila došla je jako brzo 5min poslje prekida poziva i bila je tu. Kad mi je samo banula kroz vrata bolničke sobe, počela mi je govoriti bez da sam išta rekla i zatrčala se prema meni*

Laura: Sve znam! Sve će biti okej! Tae će ozdraviti! Nemoj se brinuti diši!

*ona mi je govorila to toliko smireno dok sam ja plakala grcajući se u suzama u njezinom zagrljaju. Čula sam joj po glasu da bi i ona naj rađe zaplakala, ali ona je jaka osoba što se tiče takvih stvari! Dok ja, ja mislim da mi svijet propada... Poslje pola sata kad me smirila, počele smo pričati o drugim temama jer nesmijem biti u stresu zbog trudnoće. Pa smo malo pričale o školi, o plesu, pjevanju, muzicu, željama, bebi i doslovno svemu pa me smirila. Bila je samonom sve do navečer, a onda otišla kući jer se sutra morala rano dići za školu, a ja sam odmah otišla spavati kad je otišla*