Oziljak

Trudna sam

Oblacim jednu leprsavu haljinu jel necu nista usko.
Sada moram da pazim, ipak u sebi nosim jedan zivotic.
Izasla sam iz sobe gdje je stajala Klara

- Vidim odmah si pocela sa majcinskom brigom
Osmjehnula sam se na njenu izjavu

-Jesi li skupila snagu?
Cula sam njen zabrinut glas

- Valjda

Usle sam u kola a zatim smo krenule ka firmi.
Usla sam i vec sam vidjela sve te ljude koji me s postovanjem gledaju.
Usla sam u svoju kancelariju i ostavila kaput, kao i torbu.
Kada sam skupila snagu otisla sam i pokucala u njegovu kancelariju.
Poslije jednog "udji" uzela sam kvaku i otvorila vrata.
Sad je bio taj trenutak koji ce zauvijek promjeniti nase zivote
Vidjela sam njega kako sjedi na svojoj ogromnoj i udobnoj fotelji.

- Mozemo li da porazgovaramo?
Pitala sam tiho

- Naravno.

Dosla sam do fotelje koja se nalazila preko puta njegove

-Sjedi
Pokazao je rukom

Smjestila sam se u udobnu fotelju i od nervoze sam pocela cupkati nogom.

-O cemu se radi?
Upitao je dok se naslonuo na svoju fotelju

-Ozbiljna je stvar.
Zaista ne znam kako se desilo i ...
Pocela sam da panicim

-Slusam te
Pokazao mi je rukom da nastavim pricati

-Ne znam kako da ti kazem
Ja znam da me ti ne volis.
To se vidi cak i iz aviona.
Znam da me ne volis, i da su ona dva puta bila slucajna.
Tacnije prvi put je bilo slucajno, tacnije pili smo.
Alkohol je ucionio svoje.
A drugi put..
Pa drugi put je bilo u zanosu i oboje smo u tom trenutku zeljeli..
Rukama sam mahala

- Zelis da pricamo o odnosima?
Prekinuo me je

-Ne ne ne!
Povikala sam

- Nego?
Pogledao me je

-Pa to je povezano i ..
Jeza je prosla kroz moje tijelo

-Prvo se smiri
Udahni i izdahni .
Opusti se malo

Uradila sam kako mi je rekao
Mogu reci da su mi se smirili otkucaji srca

-Sada nastavi

-Ne znam kako da ti ovo saopstim.
Tice se nas oboje i..

-Reci vec jednom Nora !
Sada je poceo da se nervira

-Trudna sam

Napokon su rijeci izasle iz usta.
Mozda sam trebala na neki drugi nacin reci ili cak ljepsi, ali..
Mi nismo zajedno da bih spremala neka iznenadjenja
Skrenula sam pogled, trepnula sam par puta i kada sam skupila hrabrost pogledala sam u njega
Zinuo je kao riba na suvom.
Bio je u soku.
Mislim kako i ne bi bio.
Tek tako je saznao da ce za nekoliko meseci postati cale.
Oboje smo cutali kao zaliveni.
Niko nista nije progovarao, cutali smo, a sobom je vladala tisina koja je pomalo i neprijatna.
Kada sam skupila snagu progovorila sam i prekinula tu tisinu

-To sam saznala sinoc.
Kada me je doktor pregledao.

-Cek postaces majka?

Rekao je kada se malo pribrao i dosao sebi
Blago sam kliknula glavom

-Ovaj Nora..
Pogledala sam ga

-A ko je otac toj bebi
Upitao je tiho

- Pa ti.
Rekla sam te pogledala u pod

- Cek cek
Dijete je moje?

Sada je vec otvorio sirom oci, mislim da je ova vijest cudno utjecala na njega jer izraz na licu mu je kao da je vidio duha..

-Ma jok od moje prababe
Pa koga drugog..
Jedino sam s tobom spavala

- Nora..
Samo sam ga pogledala

- Nisi mi rekla

-Nisam imala hrabrosti
Razumijecu ako mi ne verujes da je dijete tvoje.
Mislim znam kakvo misljenje imas o meni i ...

Odjednom nisam osjecala tlo pod nogama..
Pocelo mi se mantati i krenula sam da padam.
Ali sva sreca Noah je imao brze reflekse pa me je uhvatio.
Uzeo me u narucje i spustio na jednu fotelju, a zatim pozvao onu ostrokondzu da mi donese vode.
Kada sam se napila vode malo sam dosla sebi.

-Da li si dobro?
Bolili te nesto?
Idemo doktoru
Poceo je panicariti

- Ne ne ne
U redu sam sada
Hvala ti

-Treba li to nesto?
Pitao je zabrinuto

-Ne ne
Stavila sam pramen svoje kose iza uha, te se blago nasmijala

-A da ipak odemo kod doktora da provjeri da li je sve u redu sa bebicom
Sada je vec smjesno zvucao, a ustvari kada on kaze bebica to tako slatko zvuci

- Nema potrebe
Lagano je spustio glavicu na moj stomak koji je pa poceo da raste.

-Maleni ili malena nadam se da me cujes.
Krenuo je da sapuce

- Ali Noah to znaci...
Da ti prihvatas dete?
Rekla sam u cudu

-Vidi Nora..
Ti i ja se mozda ne slazemo bas najbolje, ali za ovo dijete cu uciniti sve sto je u mojoj moci da mu udovoljim.
Ne brini se bicemo mi dobri roditelji...
Lagano je milovao moj stomak

- Nadam se
Dodala sam

-Od sada ni sa cim se neces zamarati.
Ne smijes biti pod stresom ili bilo kakvim pritiskom ili necim sto bi smetalo zdravlju bebe

-Noah to sto sam trudna ne znaci da sam bolesna.
Nastavicu redovno da idem na posao dok mogu..

-Ne dozvoljavam ti to
Rekao je namrsteno

-Imam pravo da radim
Rekla sam te ga pogledala ostro

-Ne smijes se opterecivati

-Necu
Samo bice mi dosadno kuci po cijele dane.
Objasnila sam

-Ali neces se zamarati, ipak nosis moje dijete
To moje je posebno izgovorio

- Da dijete koje ti uopste nisi planirao.
Rekla sam sarkasticno

-Pa nisam, ali ono je tu i ne mozemo nista uciniti.
Dodao je

Pogledala sam ga u oci

-Na to ni ne pomisljaj.
Abortirati neces.

- Ko ce da mi zabrani?
Ti?
Rekla sam ljutito

- Da ja, to dijete je i moje.
To moje je s ponosom rekao

-Ali ja ga nosim.

-Uostalom ko da bi se ti i brinuo za ovo malo neduzno bice

-Naravno da bih.
Pa to je dijete, moje dijete, moja krv, naravno da cu se brinuti za njega.

-Sigurno?
Upitala sam nesigurno

-Jesu li ti to proradili hormoni pa histerises ili?

- Izgleda da jesu
Oboje smo se nasmijali

- Vidi to maleno bice koje trenutno nosis u sebi je nase dijete.
Bez obzira koliko se ti i ja mrzili to dijete je ipak nesto zajednicko i mora se naviknuti da cemo postati roditelji.

- Tesko mi je da povjerujem u sve to.
Nisam imala u planu uopste trudnocu, naravno da imam zelju da postanem majka ali sada..
Tacnije u ovim godinama..