SPECIAL

2.deo

Ušle smo u klub i sele za šank. Kao i uvek bilo je zagušljivo i smrdelo je na alkohol. Naručile smo pića i popile ih na ex. Pogledom sam prešla preko prostorije i uočila onoga koga sam najmanje želela ovde.

-Da li me zajebavaš da je i on ovde?!- viknula sam isfrustrirano.

-Harry?- pitala je zbunjeno. Klimnula sam glavom.

-Ignoriši ga.- rekla je.

-Lako je tebi da kazes.- rekla sam. Nasmejala se.

-Daj ne seri i dolazi ovamo!- viknula je i povukla me tako da sam morala da ustanem sa one stolice. Probijale smo se kroz gužvu, dok konačno nismo došle do plesnog podijuma. Pocele smo da igramo. U pocetku mi je bilo malo nelagodno, ali onda sam se opustila i bilo je super. Zaboravila sam na sve probleme, ali nisam ja te sreće. Posle par minuta su nam prišli Louis, Liam, Niall, Harry i Zayn.

-Hej!- javili su se, svi sem naravno Harrya.

-Hej!- odgovorile smo.

-Hoćes da igramo?- Pitao me je Zayn. Nasmejala sam se.

-Može.- rekla sam. Primetila sam da su Liam i Louis bili ljuti, ali nisu ništa govorili. Povukao me je malo dalje od ostalih i počeli smo da plešemo.

-Ovde je super!- uzviknula sam sa ogromnim osmehom. Nasmejao se.

-Slažem se.- rekao je.

-Jel se ti i ostali momci nekad razdvajate? Mislim stalno ste zajedno.- rekla sam. Ovaj put se još jače nasmejao.

-Da. Mi smo ti kao braća i nikada  se ne odvajamo.- rekao je.

-To je slatko.- prokomentarisala sam. Nasmešio se.

-Kako ti se svidja na koledžu?- pitala sam. Zayn je jako ćutljiv, ali je i dalje presladak.

-Super je. Ima sve što mi treba. Jedino sam malo usamljen.- rekao je.

-Zašto ne pozoveš momke kod tebe kada ti je dosadno ili tako nešto?- pitala sam.

-Zovem ih, ali opet je bolje kada živiš  sa njima.- rekao je. Klimnula sam glavom i ako se nisam baš slagala sa ovim. Po meni je bolje kada si sam u sobi. Imaš vremena za razmišljanje i niko te ne ometa, a kada ti je dosadno ili si usamljen, pozoveš prijatelje.

-Jesi li nekada imala dečka?- pitao me je. Malo sam se trznula jer sam bila zamišljena, ali mislim da nije primetio.

-Da. Zvao se Austin. Sa njim sam imala prvi poljubac, kao i prvu vezu. Sve je bilo savršeno. Kao bajka. Ali život nije i ne može da bude bajka. Jednog dana je morao da ode u London, da bi tamo studirao. Jako teško smo se oprostili, ali morali smo.- rekla sam, sećajući se tog tužnog dogadjaja. Plakala sam i tugovala mesecima.

-Žao mi je.- rekao je gledajući me sa tugom u očima.

-Ma u redu je.- rekla sam i napravila fake osmeh.

-A ti?- pitala sam.

-Šta?- pitao je zbunjeno. Nasmejala sam se.

-Jesi li ti imao devojku?- pitala sam. Klimnuo je glavom.

-Zvala se Perrie. Jako smo se voleli. Mislio sam da je to iskreno. Voleo sam je više od ičega, a ona.... Ona me je prevarila.- rekao je i spustio pogled. (Samo da znate da ja nemam ništa protiv Zerrie. Oni su mi savršeni zajedno, nego je priča takva...)

-Žao mi je.- rekla sam. Podigao je pogled i napravio fake osmeh.

-U redu je. Preboleo sam je.- rekao je i odmahnuo rukom. Klimnula sam glavom, i ako nisam bila baš ubedjena u to. Niti sam ja prebilela Austina, niti je Zayn preboleo Perrie, ali neću sada o tome da pričam. Ne želim da nam se pokvari izlazak.

-Hajde, igraj!- uzviknula sam i počela da igram još energičnije. Nasmejao se i počeo da igra. Pričali smo i zezali se, sve dok me umor nije savladao. Zajedno smo se vratili na koledž, a zatim se razišli. Ušla sam u svoju sobu i presvukla se, a zatim se istuširala i obukla. Tako sam iscrpljena.

Začuo se onaj iritantan zvuk alarma. I ako sam spavala više od osam sati, sve to mi se činilo kao osam minuta. Jedva sam ustala iz kreveta i otišla do kupatila, koje se nalazilo u mojoj sobi. Obukla sam se, a zatim izasla iz sobe. Posle par minuta je i Jess izašla, pa smo sišle dole i otišle u kantinu.

(....)

Ušle smo u učionicu i sele za naše uobičajeno mesto. Za doručkom nije bilo Harrya, što je bilo malo čudno, ali odgovaralo mi je.

-I bolje bi ti bilo da se opametiš da ne bi bio izbačen sa koledža!- govorio je nastavnik iznervirano, ulazeći u učionicu. Za njim je išao Harry. Imao je ožiljak na donjoj usnici i malu modricu ispod oka. Šta se sa njim desilo?

-Mhm.- promrmljao je i seo do Louisa, koji je sedeo iza mene, tako da sam čula njihov razgovor.

-Šta se desilo?- upitao ga je Louis.

-Potukao sam se.- rekao je Harry ležerno.

-Zašto? Daj objasni malo!- rekao mu je Louis iznervirano.

-Luke se vratio.- rekao je.

-Šta?!- pitao je neverujući šta je čuo. Harry je ćutao, pa predpostavljam da je klimao glavom.

-Šta ćemo sada? Šta ako opet povredi Gemmu?- pitao ga je Louis. O čemu oni to? Ko je Luke, a ko Gemma?

-Ne znam. Moraćemo da napravimo neki plan.- odgovorio mu je Harry. Zaćutali su. Stvarno ih ništa ne razumem.

Ubrzo je zvonilo i izašla sam iz učionice zajedno sa Jess.

-Jesi čula o čemu su pričali?- pitala sam je.

-Nisam ih baš slušala. Pratila sam nastavu.- rekla je i nasmešila se.

-Što? Jel su pričali o nečemu zanimljivom?- pitala me je uzbudjeno.

-Ma samo su pričali u nekim šiframa. Ništa ih nisam razumela. Samo znam da se Harry potukao sa nekakvim Lukeom, zbog neke Gemme. I onda su pričali o tome šta će da rade, ako Luke opet povredi Gemmu i došli su do zaključka da će napraviti nekakav plan.- ispričala sam joj i slegnula ramenima. Klimnula je glavom, i ako ništa nije razumela. Izašle smo iz koledža u dvorište. Sele smo na klupu i počele da pričamo o svemu i svačemu. Odjednom mi je neko prišao sa ledja i stavio svoje ruke na moje oči. Vrisnula sam i taj neko se nasmejao. Taj osmeh mi je bio tako poznat.

-Pogodi ko je?- pitao je meni jako poznat glas. Ne, ne moguće da je to on. Sklonio je ruke sa mojih očiju. Brzo sam se okrenula i susrela se sa dobro poznatim plavim očima. Osmeh mu je bio od uva do uva. Vrisnula sam i snažno ga zagrlila.

-Tako si mi nedostajao!- povikala sam grleci ga. Primetila sam da nas Harry veoma besno gleda i izgleda kao da će svakog trena da ga udari. Šta je sa njim?

Evo nastavka! Šta mislite, ko je ovaj lik koji se pojavio na kraju?
Vote i comm.
Ly