"U noćima. U danima. U godinama. Tužna lasta oblitava svet. Njeni putevi su neznani, ali njena krila šire se prema nebu sve višlje i sve šire. Njenu pesmu pozdravljaju mnogi, ali ne znaju da je to zvuk večnog traganja za svojim mestom pod ovim suncem. Melodija tuge, borbe i bola. Nota nastavka u željeno sutra. Violinski ključ vremena...
Koliko god se borila, ostala je nepobediva. Nezaudzana i slobodna. To je ono što je i oduvek tražila. Ali... Jednu stranicu nije pronašla. Svoj pravi dom. Oduvek su krila bila taj njen zamišljeni dom i ono što je nosilo dalje. Zahvalna na tome, čekala je nove nade da joj dođu pred dalek put. Još nisu...
I opet će ona da se nada sutra, a i prekosutra. Zauvek. Dok je krila nose. A kada se jednom krila umore, moći će samo da čuje vetar, a ne i da ga oseti...
Možda je ono što je tražila samo osećaj. Samo pusta želja...
Počuj njenog srca žal dragi Bogu lasta i pokaži joj put. Pokaži joj pre nego što bude gotovo. Molim te..."
