Prvi Sneg

Uskoro će prvi sneg.
Skuvao sam kafu,
Seo pored prozora.
Dok sam je ispijao,
Iščekivao sam prve pahulje.
Gledao sam toliko oprezno.
Želeo sam da se sa njima ispričam.
Jedino one mogu sve da saslušaju,
Slušale bi me tako kada pričam,
A onda,
Onda bi se istopile.
Ne znam,
Da li zato jer pričam o tebi,
Pa zbog silne emocije
Ili je to zbog toga što je tek prvi sneg.
Ne znam,
Tešim se,
Pomislim kako sam im sve ispričao.
Konačno sam se požalio,
Rekao sam sve što sam skrivao.
Pogledao sam u oblake,
Poželeo sam.
Da sa sledećim pahuljama
Dođeš i ti.
Ako ništa,
Neka mi te bar donesu u snu.
Tu si i dalje ona ista,
Ona moja,
Tu si toliko čista.
Baš kao i ovaj sneg
Koji mi te je doneo u sne.
Voleo bih da taj san traje
Neka potraje večno.
Neka bar u njemu,
Ti budeš moja
Snežna kraljica.
Tako bar znam zašto si takva,
Znam zašto si toliko hladna,
Znam da si u isto vreme i jako mlada.
Znam,
Sve znam.
I zato ustajem,
Čekam novi dan.
Izlazim napolje
I molim oblake neka mi te konačno donesu,
Pa makar bila kao iz sna.
Neka si toliko ledena,
Jer ja znam,
Kao što pahulje svaki put uspem da otopim,
I tebe bih uspeo ljubavlju da vratim.
Nećeš moći da patiš,
Konačno ćeš znati ljubav da vratiš.