Pišem priče koje ne mole da budu shvaćene.
One traže da se prežive.
Moji likovi nisu slabi, ni onda kada su slomljeni. Nose ožiljke - na telu, u glavi, u srcu - i ne beže od tame. Ženski likovi kod mene ne čekaju spas. One ga traže, otimaju ili stvaraju same. Muški nisu idealizovani heroji, već alfa ličnosti sa kontrolom, moći i sopstvenim demonima.
Volim mračne teme: gubitak, izdaju, krivicu, opsesiju, istinu koja boli više od laži. Pišem romanse koje nisu nežne, već intenzivne. Priče u kojima ljubav ne spašava - već razotkriva. Gde akcija, triler i krimi dišu zajedno sa emocijama.
Moje rečenice su guste, atmosferične, često sirove. Ne vodim čitaoca za ruku - bacam ga pravo u scenu. Kišu. Asfalt. Krv. Bol. Tišinu posle svega.
Ako tražiš lagano štivo - ovde ga nema.
Ako tražiš priču koja ostaje pod kožom - dobrodošao.