Andrijana

Dragi moji, tu je i treći deo serijala "Pod Nebom", pod nazivom: "Pod Nebom Večnog Grada". Uživajte! ❤️

Hi! I would love to ask you... How did you get so many people to read your stories? 

A šta kažete na "Bez Nas || Luka Jović"? Ponovo sam se vratila toj priči, jer mi nije dala mira. Čitajte, neće ni vama

I imate prvo poglavlje nove priče "Sierra u San Diegu", koju ću uskoro da pišem. Ko je zainteresovan, neka pogleda❤️

Ko je zainteresovan neka pogleda moju novu priču "Pod Nebom Grada Anđela", to vam je ujedno i drugi deo serijala "Pod Nebom". 

ćao, ako možete i želite pogledajte prvi deo moje nove priče. nova sam u ovome, te se nadam da će vam se dopasti. izvinite na smetnji <3 

Noćas sam izgubila jedno maleno biće koje mi je priraslo srcu da me sad duša boli. Više od godinu dana sam delila svoj krevet sa njim i to malo prasence gledala kao da mi je dete. Žao mi je samo što se namučio i njegov problem sa disanjem ga skroz uništilo, pa i oduzelo život. Nadam se da je sad na boljem mestu i pod krilima Božijih anđela. Vidim ga kako na prostranoj livani trči sa zdravim nogama prema svom novom početku i diše punim plućima, onako kako nije imao priliku u ovom životu. Hugo moj, mirno spavaj i ne brinem se, jer znam da te sad više ništa ne muči. ♥️

Huh, zar vec 22 godine?! Pa srećan mi rođendan!

Koliko vas se bori sa depresiom ili anksioznošću? Ili neko u vašoj okolini?
          Ono najbitnije, kako?
          Da li ima onih koji su se izborili sa ovim?
          
          Mnoštvo je pitanja, a naravno malo odgovora. I sama sam se predomišljala koliko je pametno podeliti sa drugima u kakvoj sam situaciji i upravo zbog toga je dosta ljudi koji ne znaju sa čim se čovek bori u sebi. Zašto se dođavola stidimo toga?
          Mogu slobodno da kažem da se već dobre tri godine borim sa anksioznošću i apsolutno stojim iza toga da čovek ne može znati kako je dok ne doživi. Anksioznost je kao stakleno zvono unutar koga si ti zajedno sa svojim strahovima. Misliš da nisi dovoljno jak da ga slomiš, a opet ne znaš kako. To je borba između svoja četiri zida. Borba koju vodiš sama sa sobom.
          I priznajem, nisam uspela da je se rešim dok nisam potražila pomoć i koliko god zvučalo kliše (a i neka je), zaista jeste tako. Nekada je u redu potražiti slamku za spas od drugih. Ja se nisam ustručavala. Želela sam da uradim bilo šta samo da se taj košmar završi. Prolila sam suza i suza, ali nisam odustajala. Mogu slobodno da kažem kako mi je ta ista anksioznost promenila život na bolje, iako je ne bih više želela nazad, niti bilo ko da je ima. Da se razumemo, još uvek je ona tu negde i dan danas, još uvek postoje dani kada je u meni i ne želi da ode, ali rekla sam sebi da sam najgore prošla i da sam zapravo hrabra, jer nijednog trenutka nisam odustala od sebe i svog života. Kažem sebi da sam heroj, iako to drugi ne znaju, niti mi je potrebno da znaju, jer dovoljna sam sama sebi u tome.
          Koliko je anksioznost borba, toliko sam i ja borac, a verujem i svi ostali koji prolaze kroz isto, a i dalje su na nogama i guraju dalje.

Brza sam! Imate novo poglavlje priče "Pod Nebom Firenze". Uživajte!❤