Prošlo je dugo vremena od kako nisam ništa pisala, komentarisala ili čitala...
Iskrena da budem s Vama, razmišljala sam. Mnogo.
Prva priča koju sam napisala, u meni je izazvala velike i veoma burne emocije, zbog kojih, kao da sam idalje u nekom delirijumu.
Često mi se događa da želim početi s pisanjem ali nikako da krenem i to me pomalo izjeda.
Ali, mislim da sam dužna barem neko malo objašnjenje.
Naime, tema o kojoj ću pisati veoma je osetljiva. Prije svega, ne želim da se ogradom i kažem da je svet o kome ću pisati stvaran, jer nije. Biće plod moje mašte, iz prostog razloga. Ne želim se ograničavati, jer je jako teško pratiti našu istoriju i ići rame uz rame s njom.
Kolutate očima, znam. Opet pomenuh istoriju, no verujte nema bas veze s njom, u smislu da se ništa od ovoga nije ' zaista dogodilo '.
Ne bih previše otkrivala, ali daću Vam maleni spojler
Najme, kako moju publiku uglavnom sačinjavaju lepe, pametne, obrazovane i kulturne žene/devojke/devojčice, odlučila sam ući u dublju tematiku nas kao ' ženskog roda '.
Ne bih da Vas smorim s svojim pisanjem, ali da, moja sledeća "knjiga" biće potpuno drugačija od prethodne, sa podjednako važnom porukom.
Ukoliko ima i momaka medju čitaocima, želim Vam reći da se ne osećate zapostavljima jer, ova će priča u velikom delu pratiti i muške likove.
Tako da da, tu smo, radna akcija kreće.
