SapatDuhova

Imam, ajmo reći, velike vjesti što se tiče mog pisanja na wattpad-u.
          Kao prvo, ne odlazim, donekle volim ovu aplikaciju i ljude koji pišu ovdje i želim da nastavim sa čitanjem priča/knjiga.
          Kao drugo, odlučila sam da krenem da pišem svoju prvu knjigu. Ne znam koliko će to dugo trajati i ne znam kako ću sve osmisliti ili uraditi ali uvjek vrijedi pokušati. Smatram da mi je pisanje priča i generalno čitanje knjiga, dosta pomoglo u tome da stvorim svoj neki stil i poboljšam se kao pisac. Naravno da trebam još da se poboljšavam ali sa ovim što imam želim da vidim dokle mogu dogurati i da li ću poslije toga biti bolja. Jednostavno želim da se posvetim pisanju više nego ikad.
          I za kraj. Ne znam da li ću objavljivati priče/knjige na wattpad-u. Mislim, za to sam i dalje neodlučna s obzirom da imam veće želje. Mislim da je dobro imati ljude koji me podržavaju i žele da čitaju moje radove ali na ovoj aplikaciji retko ima koga ko ostavi iskren komentar ispod nečijeg djela. Tako da, ne znam. Možda nastavim, možda ne. Možda na kraju samo odlučim da ne pišem više priče nego da posvetim svo svoje vrijeme na svoje knjige koje želim da držim u rukama. Dosta sam razmišljala o tome i ne, ovo nije zbogom. Ja sam i dalje tu, aktivna. Obavještavaću o svemu i ako budem zadovoljna sa knjigom definitivno budem objavila prvih par poglavlja za one koji su zainteresovani. Ako ništa možda budem objavljivala svoje tekstove i pjesme ovdje :3.
          Ly all i hvala vam što ste, posle svega i dalje uz mene. ♡

Hvala puno na ovom predivnom intervju. Zaista sam uživala i svima koji žele preporučujem da se pridruže klubu autentičnih pisaca. <3
          https://www.wattpad.com/story/410749740

Znam da nisam jedina koja ovo misli ali želim i ja da kažem svojim riječima.
          Ova aplikacija polako ali sigurno gubi smisao. Od aplikacije koja je trebala da bude lijepo utočište za pisce kroz razgovor i podršku, sve to kao da polako nestaje ili je već odavno isparilo. I ja mogu da primjetim promjenu. Nije mi bitno koliko ljudi mi pregleda ono što napišem ali ono što jeste moj cilj je da neko obrati pažnju. Da neko napiše šta je osjetio dok je čitao. Bilo to kritika ili pohvala. Možda je tako bilo pre. Aplikacija je bila aktivnija, ljudi su bili tu...a sada je samo tiho. Nepodnošljivo tiho. Radije bi bilo koji odgovor nego da imam ovu tišinu zbog koje se sve više pitam "da li bilo ko više čita?"
          
          Preglede dobijaju pojedinci koji ne znaju ni pisati a kvalitetni pisci odlaze sa ove platforme baš zbog toga što im niko ne primećuje rad. Original, trud (veoma mnogo truda) i poboljšavanje. Svi smo mi nekad bili loši (i i dalje smo u neku ruku) ali stvarno mi ne ide u glavu kako neko ko, doslovno, može knjige krenuti pisati, nema ni jedan jedini komentar na svoje djelo. A ljudi koji ne znaju da sasteve jednu normalnu i zanimljivu rečenicu imaju svega toga...i to dosta. Ova aplikacija stvarno gubi dušu. Toliko puno gubi dušu da je ovo stvarno postalo tužno...
          
          Što se mene tiče ne idem odavdje. Ima dosta lepih i dobrih priča/knjiga koje volim i ne mogu im reći zbogom. A što se mojih tiče i dalje ću ih završavati a možda i pisati nove ali neće biti kao pre. Želim da budem pisac. To je ono čemu težim čitav život. A ova aplikacija mi to više ne može pružiti. U neku ruku, jeste korisno (bar što se mene tiče), a u drugu ruku, želim nešto više. Želim da napokon krenem pisati svoju knjigu, koliko god to potrajalo, šta god trebalo za to. I zadnje što ću reći je, radije bi imala jednu moju knjigu koju mogu držati u ruci nego da imam 20 priča na wattpad-u.
          
          Volim vas sve i nikada ne odustajte od svojih želja, makar ih radili privatno, vaš trenutak će svakako naići, kad tad. <3

Hej, ako budeš imala vremena i ako budeš želela, baci pogled na moju priču ,,Ples uspomena”, značilo bi mi mišljenje <3

Moja prva knjiga/priča "Pod djavoljom zaštitom" je zvanično završena.
          
          lako mnogim stvarima nisam zadovoljna, opet sam oduševljena kako je na kraju ispala. Prenjela sam svoju ideju na način na koji sam mogla i drago mi je što sam to, donekle, uspjela. Ne znam da li ću ju ikada prepravljati (ne temu priče nego opisivanje i eventualno neke sitnice u njoj), ali za sada neka ostane na ovome. Stvarno mi je dosta vremena trebalo, i znam da sam prije imala više razloga za neaktivnost, ali ovoga puta je to samo bilo zbog blokade. Tako je, nisam imala inspiracije duže vremena ali sam jako ponosna na sebe što sam ju napokon završila.
          Ova knjiga/priča nije remek djelo i kao pisac koji nije toliko iskusan i koji se još poboljšava ne mogu napisati nešto wau. Bitno je da se meni svidja i bitno je što sam se potrudila da ju napravim po mom starom načinu pisanja, i uspomenu na vrijeme kad sam, skoro, tek počela da pišem. Drago mi je što sam u tome uspjela jer ova knjiga/priča je još odavno bila pisana samo na drugačiji način koji mi se nije svidjeo. Smatram da je sada dosta bolja, pa i da se nikome ne svidi meni je mnogo bitna. Zauvjek će mi ostati lijepa uspomena na te dane i zauvjek će imati posebno mjesto u mom srcu.
          
          Ako je iko čitao puno vam hvala, još više vam hvala ako vam se knjiga/priča svidjela s obzirom da sam amater koji samo voli da svoje ideje i misli pretvara u riječi.
          
          Ljubim vas ♡