Mnogi ljudi nas po nečemu pamte. Pamtimo i mi. I onaj dan kada smo nekome zatvorili svoja vrata misleći da će ponovo pokušati da ih otvori. Dan kada smo pomogli i usrećili one kojima je to bilo potrebno. Desi se i da zapamtimo slučajnog prolaznika koji je samo prošao pored nas i već pri drugog susreta se te osobe setimo.. Pamtimo dane koje smo proveli sa osobama koje su nas u tim trenucima ispunjavali. Uspomene će uvek da žive u nama ali ono što ce zauvek ostaviti utisak na nas jesu reči koje nam neko uputi. Postoje oni koji bi nam nešto rekli, a ne mogu, i oni koji nam mnogo toga kažu bespotrebno. Neće ti biti lakše ukoliko noseći svoju bol uvrediš nekoga, niti ćeš izgubiti vrednost ukoliko misleći da je nešto dobro to i pohvališ. Svako misli da je važno nešto nekome reći ali način na koji ćeš to da izneseš je mnogo važniji. Ljudima su uvek potrebne lepe reči u bilo kakvom stanju da su. Nećeš pogrešiti ukoliko misliš ono što kažeš, ali možeš pogrešiti ukoliko kažeš ono što misliš. Tvoje reči i dela najviše govore o tebi. Ljudi nas svakako upamte, ali je mnogo važnije ono po čemu.


21.09.2017 🇨🇭 ❤
Domovina nije rijec iz spomenara