Pogledala me je i umilno, nevino i nasmejano upitala:
Na kojoj stanici se silazi s uma?
Negde gde su svi malo vise tvoji nego svoji.-odgovorio sam, želeći više od svega na svetu da siđem s njom, i budem, postanem njen. Ali takav se samo možeš roditi. Otopljen, nastavio sam da kliznim po zaparenom staklu i čekam svoj red, iako sam debelo slutio da je moj silazak s uma, bila njena reč. 
✨🥂
17💫🌹