Nisam nestala bez traga sa ove platforme, išla sam na obuku, borila se sa migrenama katastrofalnim. Počela da nosim naočare. 29.07. Me je napustio moj veliki dečak, posle pet godina borbe od raka moj ujak je napustio ovaj svet. Danas sam saznala da sam primljena u državnu instituciji zahvaljujući obuci koja je trajala 21 dan.
On je prvi koga bih pozvala da mu javim, znate? Još nam je neko upao u kuću i ukrao mobilni telefon koji smo hteli da zadržimo radi uspomena. Nesanica suze, bol. Neverica. Ujak je bio duša moja duše a sada me je ostavio. Obećao je da će pobediti. Pet godina borbe i muke. Živote, jebem ti mater! Naravno, sada mi se ostvario san da neko primeti moj potencijal i da svojim trudom, radom i znanjem u ludom vremenu nađem posao (danas sam saznala i imala testiranje tj u sredu) a za 5 sati putujem da mu dam pomen od 7 dana.