Sinoć sam shvatio koliko je ovaj roman zahtevan za pisanje.
Ako želim da viziju za ovo delo koju sam imao početkom 2018te dovedem najbliže onome kako sam je tada zamislio, ne bih smeo sebe da ograničavam rasporedom.
Prvo sam, možda skroz opravdano, mislio da je u pitanju lenjost. Ali ako ima i toga, to definitivno nije sve.
Način na koji treba povezati "1000x1000x1000" ideju iz Poglavlja 0 kroz svih planiranih 50, mora biti temeljan. Želim da bilo ko je bio u mestima o kojima pišem u datom trenutku, i slučajno zapamtio da li je bilo radova na putu, kakvo je bilo vreme ili čak u kom pravcu je duvao vetar, bude zadivljen činjeničnom preciznošću sa kojom je knjiga sklapana.
Ova dva lika postojala su kao dva muškarca koji jedan drugom utiču na sudbinu u prvobitnoj ideji, kada sam još bio maloletan i neiskusan u pisanju. Jedina velika izmena _do sada_ je pol jednog od glavnih likova; ali smatram za bolje. Postoje motivi koje ne bih mogao da istražim sa dva muška glavna lika.
Zato, i ako se hoću truditi da izbacujem poglavlja što je češće moguće (stvarno hoću, ovo nije opravdanje da se dodatno ulenjim), uzeću vreme koje mi je potrebno.
Ili, da se izrazim malo pretencioznije, vreme koje je potrebno Simoni i Danteu.
<3
