Stojim cvrsto na zemlji a misli su mi u oblacima. Postavljam sebi realne ciljeve, a sanjam nemoguce.Vesto se igram recima,a ni sama ne verujem u njih. Brbliiva sam, a najvise volim trenutke kada ostanem bez reci.Svima sam oslonac, a samoj mi je oslonac potreban. Smejem se i kad su mi oci tuzne.Nastavljam dalje i kad mislim da nemam snage za to. Pratim svoje staze i ako mi kazu da je to tezi put. Neka lakse puteve ostavljam prostijim ljudima, ja sam svoj put ovako komplikovana odavno izabrala...