Dragi moji, prošlo je dve godine od objavljivanja prvog dela priče "Pakao i raj".
Prvenstveno sam ovo pisala zbog sebe i zbog svoje mašte koja se prelivala iz mog mozga i jednostavno nisam znala šta ću s njom.
Zatim ste došli vi. Ljudi koji su me podstakli da nastavke pišem svaki dan, da uživam u ovom svom hobiju.
Posle su došle vaše recenzije, preko 2 hiljade poruka i utisaka. Nisam mogla da verujem šta čitam, moja mašta i moje pisanje je uspelo da rasplače ljude i da dobijem ogromne pohvale za ovo što radim.
Iskreno, nije mi bilo svejedno, malo sam se i uplašila i onako sam stala i nisam mogla da verujem da postoje stvarni ljudi kojima ova priča budi emocije. Onda sam je pročitala ja...
I u meni je priča probudila emocije, nisam mogla da verujem da sam je ja napisala. (ni sada ne verujem)
Imali smo poteškoća određenih i par meseci nije bilo priče na ovom profilu, ali uspela sam da je vratim.
Tada sam shvatila koliko ste nerealni. Koliku podršku ima ta priča i koliko je cenite.
Želim ovim putem svima da se zahvalim koji su mi u proteklih dve godine pisali, zahvaljivali mi se na priči, hvalili je i ono najbitnije- čitali je i proživljavali.
Hvala vam do neba što ste postali deo moje mašte i što ste delom zaslužni za to što sam danas. Hvala vam što ste tu.
Duboko se naklanjam svima, volim vas i ljubim i hvala što ste mi učinili život mnogo zanimljivijim.
Nek nam je sa srećom 2 godine, 140 hiljada pregleda i nehumano mnogo vote button-a, komentara, poruka...
Još 100 godina!
Comes19