☐ Razmišljam. Zaprosiću te jednom. U decembru. Nenaslućeno. Tog dana ćeš raditi sasvim obične poslove i dobiti sasvim običnu poruku. "Dođi u park". Brzo ćeš se počešljati, obući čizmice, sjuriti niz stepenice. I doći. A u parku. Tamo ćeš me ugledati. Stojim i čekam te. Potrčaćeš. Poljubićemo se i krenuti u šetnju. Nećeš ni šestim čulom predosjećati šta te čeka. Elem, ja sam sve isplanirao. Moj snježni prijatelj i ja. Vidiš li ga? Napravio sam Snješka Bijelića za tebe. Ima nešto da ti kaže. Samo ne zna pričati. Moramo mu izvaditi srce.
- Da li će ga boljeti?
- Ma kakvi, to je rutinska operacija.
Potom ću iz njegovih grudi izvaditi kutijicu. Malu, crvenu kutijicu. Na njoj će zlatnim slovima pisati: "Voli te, taj što kleči ispred tebe". Princezo, unutra je prsten. Želiš? Reci. Da.