Vratila sam se, ovoga puta sa ozbiljnijom i zamršenijom pričom.
Dugo sam razmišljala o tome koje bi postupanje prema staroj, inače nedovršenoj, priči bilo najispravnije.
Došla sam do zaključka kako je najbolja opcija otpočinjanje nove uz nešto ozbiljniji pristup u vidu maksimalne posvete.
Zaista je nezgodno, kada donesete odluku, koja se u datom trenutku učini ispravnom i napravite predah, kako biste se posvetili isključivo primarnim obavezama.
Pisanje knjige iziskuje ogromnu upornost, kontinuiranost, veru u štivo koje stvarate i iznuđivanje određenog dela vremena u toku jednog dana, kako ne biste izašli iz rutine i time pogubili konce materije kojom se bavite.
Naučila sam dosta toga iz prethodne greške i potrudiću se da se ista ne pretoči u trenutno stvaralaštvo, dovovdeći novo delo na poziciju starog.
