Upravo sam izbacila deo u kom su mi se skupile najemotivnije misli koje sam mogla sabrati. Dirnula sam samu sebe, kao nikad u životu, i stvarno sam se rasplakala. Možda vama i neće, kada budete čitali, tako delovati, ali stvarno meni deluje kao da oblaci pišu dok kiša lije iz njih. Sve sam svoje emocije pretočila ovde, srce mi leti. Osećam se kao da slušam "Jesen stiže dunjo moja" i tako, predlažem, ako nemate šta pametnije, kaošto ja trenutno nemam, da uzmete jednu turu plakanja. Ja evo mesecima nisam i danas mi se baš pogodilo.
"Voleću te do sudnjeg dana - šta znam, meni to deluje suviše kratko."