|||| Svima onima koji krecu u srednju skolu ||||
*a i ostalima koji su voljni citanja*
Kao mala sam sakupljala etikete od odece nazivajuci ih "itikekatama", sakupljala sam igracke iz kinder jaja, sakupljala sam male lutkice, plisane igracke, sakupljala sam smolu cekajuci da postane cilibar.
Sada sakupljam dozivljaje, greske, poljupce, zagrljaje, lepe i manje lepe reci, bespotrebno i potrebno znanje (a ne razlikujem ih). Ukratko, sada sakupljam uspomene.
Htela sam se promeniti, postati bolja osoba, otkriti sebe. Prolazila sam kroz razne faze, od placljive devojcice, emo "devojke", otaku devojke, pa do devojke koja za maturu hoce ljubicastu haljinu.
Gresila sam, poprilicno, zabavljala sam se jos vise. Naucila puno, ali jos nije dovoljno.
Zavolela sam sebe, svoju cudno kovrdzavu kosu, svojih par kilograma viska, svoj iritantan falsirajuci glas, svoju ranjivost u zaljubljenosti, svoje fiks ideje...
Projekad Drugaciji je mozda jedna od najboljih stvari koje sam uradila.
Sada nastavljam dalje. Pucam na vise ciljeve.
Srednja skola nije bauk, znate. Dobro, iskreno ni sama ne znam, ali jednostavno nema vajde od preranog stresiranja (to cuvajte za fakultet)
Nikome nije lako prvog dana. Svi mi krecemo u nepoznato, bilo da nastavljate skolovanje u svom gradu ili da odlazite u novi grad.
Hteli mi to ili ne, srednja skola cini mnogo vece prekretnice u nasem zivotu. Ali to dodje sa vremenom. Ni ne primetite kad se desi.
Jedino o cemu treba da razmisljate kada budete ulazili u svoju buducu skolu kojoj cete robovati sledece cetiri godine treba da budu svi moguci lepi momenti koje mozete doziveti.
Mozda se nadje neki decko, mozda dobar prijatelj, mozda neprijatelj za citav zivot.
Sve je moguce.
Obuzdajte tremu. Svi smo nervozni.
Septembar je tu. Dovidjenja leto! Ostaje mi san da sledece bude bolje, toplije, nezaboravnije...
I bice. Sigurna sam da bice.
Kada sam uspela da pregrmim prijemni, pregrmecu sve!