joksara

прочитала своје старе наставке субјективни осећај плачем од носталгије

i'd rather be his whore than your wife

Svi leptirići iz mog stomaka poleteše u tom trenu kada su nam se usne srele.
          Oni odoše, mi ostasmo.
          Sami, u okrilju ljubavi. 

Danas i samo danas, na dan kada si umro, kada zvono sa crkve zazvoni u jeku i prekine bolnu tišinu, samo danas će se Nebeske kapije otvoriti, pa ćeš na tren opet biti živ. A onda će tvoj lik izbledeti u magli, pa ću znati da si stigao na to večno mesto. Čak i kada budeš tako daleko, ja ću znati da si tu. Dunuće vetar i pomeriće mi vlas kose, a ja ću znati da si to ipak bio ti.