"I?"
Bilo je pitanje koje je postavio Maks nakon mog ćutanja koje se činilo da traje čitavu večnost. Ispili smo čajeve i čak je Maks naručio još jedne, sa strpljenjem čekajući da se nekako saberem i počnem da pričam. Tako sedeći, posmatrajući vodu i sneg koji nije jenjavao, činilo mi se da mogu ovako zauvek ostati.
Međutim, čovek ispred mene podsećao me je na vreme koje je nezaustavljivo teklo, gde je dolazio trenutak da konačno počnem da pričam. U sebi sam premotavala trenutke i godine, trudeći se da ono privatno izostavim. Neke tajne treba poneti u grob, a ja nisam imala nameru da za njih iko ikada sazna.
"Pre svega, nisam to uradila jer sam plaćena za to ili tako nešto već jer su me ucenili."
"Ucenili?", povovio je Maks, a ja sam zatim nastavila.
"Tanatos je oteo Naveju. Moju... majku", sa oklevanjem sam rekla jer je Naveja žena na poslednjoj stavki imala ulogu majke. "Time me je ucenio da unesem bombu u klub inače će je ubiti. Nisam imala izbora", odgovorila sam monotono, posmatrajući Maksov izraz lica.
"Zašto baš ti?", dodao je Maks, ispijajući drugi čaj po redu, koji je konobar trenutak ranije doneo.
"Kako to misliš?"
"Zašto je poslao nedužnu advokaticu u krvavi teroristički pohod na ljude? Zašto ne nekog plaćenika?", dodao je dobrano i promišljeno razmišljajući. Nalaktio se na sto, naslanjajući se ka meni.
"Lakše sam ušla u klub nego neki plaćeni nabildovani mrgud. Ja sam pokriće."
"To mi je jasno ali kakve ti veze imaš sa Tanatosom? On je krupna zverka i teško se do njega dolazi", Maks je nastavio da ispituje, a ja sam se promeškoljila u stolici. Znao je tačno koje pitanje treba da postavi da bi dobio odgovor. Moju tišinu protumačio je kao poziv za dalji razgovor.
"Rekao sam ti da ću ti pomoći. Ne Aleksej, već ja."
"A ja sam bolje naučila nego da verujem ljudima kao što si ti", odbrusila sam pre nego što sam promislila. Maks se zatim zavalio na stolicu i klimnuo glavom.
"Šta si pomislila kada si me videla - ovaj tip će obećati šta god treba da čujem pa će me preveslati, a?", dodao je, ni malo uvređenim tonom glasa, "Slušaj, znam da nemaš razloga da mi veruješ", ponovo se nagnuo ka meni, "Ali garantujem ti da sam ti ja trenutno najbolja solucija. Već si mi rekla šta trebam da znam - Tanasovo ime. Ja sa tim idem dalje kod Alekseja", zastao je, gledajući me neprekidno i direktno u oči, "Sada je na tebi da li ćeš prihvatiti moju pomoć."
Nije shvatao koliko mi je u tom trenutku pomoć bila potrebna jer nikome drugom nisam mogla ispričati detalje ove situacije. Ali isto tako, moj jedan pogrešan korak može koštati Naveju života. Neko bi rekao da posle svega što je uradila, zaslužila je sve što je zadesi. Ali znala sam da bi mene griža savest mučila ukoliko odustanem, jer znam da sam imala mogućnost da je spasem.
"Tanatos je opasan i neće prezati ni od koga da dobije ono što želi, zato moramo biti oprezni", u Maksovim očima uočila sam odsjaj kratkotrajne pobede jer sam ga poslušala. Klimnuo je glavom, kako bih znala da razume.
"Niko ga ne zna bolje od mene. Upoznala sam ga kada sam imala trinaest godina, kada on nije imao ni polovinu moći i imperije koju danas ima. Ono što je naumio, to će i ostvariti - bez obzira koliko ljudi bude stradalo zbog toga. A s obzirom da se nameračio na Alekseja, sigurna sam da neće još odustati, budući da mu plan sa klubom nije uspeo. Čudim se da me do sada nije kontaktirao - da vidi šta je pošlo po zlu", ... kako bi me kaznio, dovršila sam u mislima ali to nisam naravno izgovorila.
"Nemoj brinuti za Alekseja, ima ljude oko sebe. Ako odluči da mu Tanatos ne može prići, to je upravo ono što će se i desiti", klimnula sam glavom, kada je Maks nastavio.
"Zašto je baš tebe poslao? I kako to da znaš toliko mnogo o njemu?", dodao je, a ja sam mu u crnim očima videla odsjaj saosećajnosti pomešanom sa zbunjenošću. "Mislim, s obzirom da te je poslao na tako bitan zadatak sa bombom u ruci, pretpostavljam da ti ovo nije prvi put."
Tužno sam klimnula glavom.
"I nije. Obavljam njegove prljave poslove... duže vreme. Neko vreme je nestao iz mog života i pomislila sam da je tome kraj ali onda se pojavio i ucenio me da obavljam prljave poslove ili će u suprotnom...", zastala sam sa knedlom u grlu, u nemogućnosti da nastavim. Maks se mahinalno nagnuo ka meni, učinivši razgovor intimnijim. Nije me pritiskao, što mi je olakšalo.
"U redu je, ako ne možeš..."
"Ne, želim ovo. Hoću da ga se otarasim. Imam osećaj da od kada znam za sebe, Tanatos drži moj život u njegovim rukama i hoću da se oslobodim tih okova. Želim da mi pomogneš", pogledala sam ga direktno u oči, dopustivši mu da vidi moje neprolivene suze koje dugo niko nije video. Maks je šarao pogledom od mojih očiju, do obraza i usana, upijajući moje lice. Naposletku je klimnuo, prihvatajući.
Šmrcnula sam, pritiskajući hrbat nosa i terajući sebe da se psihički saberem.
"Ne znamo se ni dvadeset i četiri časa, a već si video moju haotičnu stranu", pokušala sam da okrenem temu na šalu koliko je to moguće, ali mi se Maks samo blago i osećajno osmehnuo, iskrivivši ugao usne u osmeh.
Uzdahnula sam, podsećajući sebe da nastavim.
"Uglavnom, Tanatos me je ucenio time da će ubiti moju majku Naveju ukoliko ne unesem bombu u klub. Eto, sada znaš zašto sam to uradila", primetila sam kako je Maks stegnuo vilicu kada sam mu to rekla, a mračno zloslutni pogled sevnuo preko očiju, "A razlog zbog čega je to uradio je zato što je još uvek legalno u braku sa mojom majkom, tako da po zakonu i da ga neko ispituje, na papiru piše da je njegova žena i nema znakove modrica tako da bi ih pustili. A ona se toliko plaši njega tako da ne bi svakako ništa rekla."
"Čak ni da tebi olakša?", upitao je Maks, a ja sam odmahnula glavom.
"Nismo baš u dobrim odnosima i što se nje tiče, ona je mene izbrisala još odavno", odgovorila sam ukratko, skretajući pogled i nadajući se da Maks shvata koliko mi je teško da pričam o ovome.
"Žrtvuješ svoj život zbog žene koja ne mari za tebe. Ko si ti, Nikol?", tiho me je upitao, uspostavivši kontakt očima sa mnom.
"Reci mi da bih znala", blago sam odvratila, sa tužnim osmejhom odvrativši pogled od njegovih crnih očiju i posmatrajući hladne talase. Osećala sam Maksov pogled na sebi i kada me ne nekoliko trenutaka kasnije upitao konačno pitanje.
"Dakle, Tanatos je tvoj... otac?"
"Ne daj Bože! Ali to ga ne čini manjim zlom", bacila sam pogled na Maksa, otkrivajući mu samo jedan deo moje zamršene slagalice traume za života, "Tanatos mi je očuh", rekla sam, a to priznanje me je bacilo petnaest godina unazad, u dan kada sam saznala pravo značenje nemati oca da te sačuva u nevolji od života.
DU LIEST GERADE
Poljubac Inferna
Action[Treća i poslednja knjiga serijala Inferno. Knjige se mogu čitati zasebno.] ❝Šta zna želja šta je zabranjeno.❞ Taj grubijan... taj opaki muškarac je čak i posle prvog susreta na meni ostavio trag. Otrovni ugrizi prošlosti su ostavili veliki ožiljak...
