Poljubac Inferna

Prvo poglavlje

5 godina ranije

"Maksim Agapov."

Strogi glas okružnog sudije za nasilne delikte odzvanjao je polupraznom sudnicom. Prozivanje je značilo da moram da ustanem, što i jesam uradio.

Nisam imao rodbine pored sebe. Samo advokata kojeg mi je država dodelila, sudije preko puta i okružnog tužioca koji mi se lešinarski smešio. Njegov osmeh govorio je: "Imam te u šakama, govnaru jedan mali."

Lisice na rukama su mi zazvečale kada sam ustao. Na sebi sam imao odelo koje su mi dali pre nego što sam ušao u sud i već sada sa osećao kako me kravata steže

Posao sudije je zatim počeo.

"Pre nego što počnemo, moram da pitam da li ste konzumirali bilo kakve droge, stimulanse, lekove ili alkohol proteklih četrdeset osam sati?"

Nisam ništa, osim pesnica.

"Nisam, časni sudijo", odgovorio sam jednolično, onako kako mi je advokat rekao da se ponašam, pre nego što smo ušli.

Advokatov posao bio je prost - bio je tu da me zaustupa ali da uvaži bilo kakvu odluku koju sud donese. Nakon toga, njegov posao prestaje.

"Da li je tačno da je vaše puno ime Maksim Adrian Agapov?"

"Jeste", kratko sam odgovorio.

"Da li ste svesni svega što se dešava?"

"Svestan sam, časni sudijo", odgovorio sam, a advokat je i dalje mirno sedeo pored mene.

"Da li razumete da lisice koje nosite su stavljene zbog nasilništva?'

"Razumem, časni sudijo."

"Pod zakonima Saveznih Sjedinjenih Američkih Država, imate pravo da se izjasnite krivim po svim otpužbama. Da li to razumete?", odmah sam odgovorio

"Da, časni sude."

"Pod optužbom možete biti optuženi ili oslobođeni, da li to razumete?"

"Da, časni sude."

"Glasnije, molim vas."

"Razumem, časni sudijo", ponovio sam, glasnije; dok sam se prisećao svega što mi je advokat pre ulaska rekao da će me pitati.

"Ako se izjasnite krivim i ja prihvatim vašu izjavu, to se slaže sa svim pravilima u ustavu i zakonu. Da li razumete?", upitao je opet sudija, čitajući nakon toga nešto sa papira.

"Da, gospodine", izjavio sam, dok mi se činilo da vreme teče u nedogled.

"Da li razumete da bi ste mogli biti optuženi po članu broj šesnaest iz reda osamnaestog o nanetom fizičkom nasillju, psihičkim i emocionalnim posledicama po lice imena Vladimir Agapov?"

"Da, razumem", progutao sam knedlu, posmatrajući lice sudije dok je donosio presudu za nanete duboke fizičke povrede mom ocu.

"Ako razumete sve što Vam je rečeno, da li razumete da sada možete da se izjasnite?

"Razumem, gospodine",  uzvratio sam.

"Kako se izjašnjavate?", upitao je zatim, a meni kao da je u tom trenu vreme stalo. Okružni tužilac me je i dalje posmatrao kao da sam govno na podu; na vratima se i dalje nije pojavljivala jedina osoba kojoj sam sve vreme verovao - moj brat.

Advokat pored mene nikako ne može da me spase kazne koja me čeka, ali... možda sam to zaslužio. Odbranio sam jednu nedužnu osobu od mog oca ali to ne može da poništi sve loše stvari koje sam pre radio.

Za mene ovde nije ostalo ništa. Sada mogu da nastavim dalje.

Stiskao sam obruče metalnih kopči lisica oko zglobova, uspravivši ramena. Dostojanstveno ću prihvatiti kaznu iako se u sebi osećam propalo.

"Krivim, časni sude", izjavio sam poslednju rečenicu u celom ispitivanju. Okružni tužilac se zasladio, video sam mu na licu.

"Onda, Gospodine Maksime Adriane Agapov, ovaj časni sud Vas osuđuje na pet godina zatvorske kazne u Okružnoj kaznenoj ustanovi grada Njujorka i dvesta sati društveno korisnog rada, bez mogućnosti pomilovanja uslovne kazne. Ovaj sud se raspušta!"

Nakon toga, sve se brzo završilo. Prevezli su me u Okružni zatvor Njujorka, oduzeli sve što sam imao na sebi i dali zatvorsku odeću. Kada sam prošao proveru, dodelili su mi ćeliju i proveli kroz zatvor do iste.

Mada... ne bih baš trebao da se izrazim kao da se sve završilo. Zapravo bih trebao da kažem da je uskoro tek sve počelo.

_________________________________________

Kako vam se sviđa početak? Obično ovaj serijal sam započinjala ženskom perspekivom ali htela sam da vidite šta mu se desilo pre nego što krenemo na uvod💜