Sudbina nas spojila

10

Sedela sam pored reke nisam primetila koliko je brzo proslo vreme vec je bilo kasno uvece,ustala sam i krenula ka svom autu,sela sam u autu i upalila ga.Kada sam izasla iz ulice,zazvonio mi je telefon pa sam se sagnula da ga uhvatim sa sedista,cula sam sirenu i brzo podigla pogled.Prema meni je isao auto jako brzo takonda nisam uspela slrenuti ili se vratiti nazad,auto se je sudario sa mojim autom,zadnje sto sam cula jeste lomnjava stakla i sve ostalo je postalo crno.

Leo

Vozio sam prema svojok firmi,kada je isped mene izleteo sivi auto bio sam previse blizu da bih zakocio ili skrenuo u nelu ulicu..Sudario sam se sa njim ili njom,nisam znao ko je,stakla sivog auta su se slomila i video sam dugacku kosu.

Auto je bio potpuno smrskan,ja sam imao nekoliko odgrenotina..izasao sam iz auta i video sam moju Sofiju kako je navaljena na volan, pozvao hitnu pomoc i policiju.Policija je dosla,a za njima i hitna.Nju su izvulli iz auta i ovdezli je u hitnu,a mene su ispitivali.Kada sam dao izjavu,krenuo sam ka bolnici.Policija je nasla njen telefon u autu i pozvala broj koji je najvise zvala.

Cekao sam nervozno setaci napred-nazad da se operacija zavrsi,operacija je trajala od kad smo dosli,sestre i doktori samo ulazi i izlazi,a niko nista ne govori.Konacno me dokror izasao.

Doktor:"Sta ste vi Sofiji Ilic?"pitao me je.

Ja:"Ja sam nken decko."slagao sam zato sto niko od njenih nije dosao.

Doktor:"Podjite sa mnom u moju kancelariju."poslusao sam ga i posao sa njim.Usi smo u njegovu kancelariju

Ja:"Diktore hoce li biti dobro?"

Dokror:"Polomnjena su joj 3 rebra,verovatno ima blagi potres mozga,vrat joj je iscasen,ima nekoliko ogrebotina i modrica,tokom operacije je doslo do krvavenja pa je upala u komu,sada je pitanje vremena kada ce da se probudi."

Izasao sam iz sobe,nju su smestili u sobu, ali nisam je moga posetiti.Tako da sam otisao u kancelariju.Dok sam radio bio sam nemiran,razmusljao sam kako je i zasto nije dosao nino iz njene porodice.Kada sam je video znao sam da je to ona i ako sam je skoro video.

Nakon sto sam zavrsio sa poslom,otisao sam opet do nje,prebacili su je u sobu gde primaju posete.Sep sam na stolicu do njenog kreveta i uhvatio je za ruku.

Mesec dana kasnije:

Lezala je nepomično bar se nije pomicala kad sam ja bio tu. Prosli su meseci a ja sam sa njom stalno. Dok sam sedeo tako i drzao je za ruku osetio sam cimanje, pogledao sam ka njoj i video da polako otvara oci pozvao sam doktora...Doktor je usao sa sestrama i zamolio me da izadjem napolje,izasao sam i cekao da zavrse.

Takodje sam saznao zasto njena porodica nije dolazila,oni cak nisu ni znali,a i kada sam im to rekao dosli su samo dva puta.Doktor je izasao i pozvao me je da udjem unutra,a on je izasao.

Sofija:"Hvala ti!"rekla je.

Ja:"Ovo je najmenje sto samo mogai uciniti,ipak si ti zbog mene dozivela saobracajnu nesrecu."rekao sam tuzno i spustio glavu.Osetio sam kako je sela u mom krilu,i ako nije najpametni ja ustaje iz kreveta.