Sudbina nas spojila

6

Piscev pov:
Tako su prolazile godine,Sofija je zavrsila srednju skolu i upisala zeljeni fakultet.Vremenom dok je studirala dosta se je promenila,vise nije bila buckasta devojka.A njega..pa nije ga videla jos od kad je zavrsio sednju skolu,cula je da se odeselio znala je da je to zbog fakluleteta ali ipak nije bila sigurna nije ni znala da li ce ga opet videti.

Sovija pov:
Ne mogu verovati ostala su mi jos dva ispita i zavrsavam fakuletet,upisala sam pravni fakuktet.Ucila sam za sledeci ispit u tome me je prekinula mama koja je usla u sobu.

Mama:"Duso,dosla je Lara treba pricati sa tobom."rekla je mama tako nezno

Ja:"Pa neka udje"rekla sam,a mama je izala a ubrzo usla u sobu.

Lara:"Sofija...mi se selimo"rekla je tuznim glasom.

Ja:"Stvarno?"

Lara:"Da...idemo za Ameriku,tata je dobio ponudu za posao koju je prihvatio"bila je tuzna "Sofija ja ne zelim tamo da idem!"

Ja:"Hej Lara moras biti uz svoju porodicu,i zasto ne bi isla u Ameriku?"

Lara:"Pa zato sto ti ostajes ovde."

Ja:"Mi cemo se svakako cuti,svakog dana dopisivacemo se."zagrlila me je

Lara:"Moram ici da se pakujem"

Tesko mi je palo to sto odlazi,ali sam znala da cemo se cuti i da cemo pisati jadna drugoj.Nastavila sam da ucim,ali mi nije islo pa sam zaspala.Probudila sam se sa velikom glavoboljom popila sam lek i ustala.Napravila sam rucak samo za mene,posto su mama i tata bili na poslu,pravila sam moje omiljeno jelo pastu sa cetri vrste sira.Nakon sto sam napravila rucak sela sam pojela sam ga i stavila posudje u masini za sudove.Otisla sam gore i nastavila da ucim.

•Nekoliko dana kasnije •

Danas Lara odlazi,ja idem sa njom do aerodroma da bih je ispratim i da se pozdravin sa njom.Sela sam u auto i krenula,vrlo brzo sam stigla videla sam kako njena porodica vadi kofere iz taksija.Izasla sam iz auta kada sam zatvorila vrata Lara se je okrenula,i potrcala prema meni i jako me zagrlila.Dugo smo se grlile pa je morala da podje jer uskoro polece nje avion.