Topli ljetnji zraci sunca, već su odavno prodirali kroz prozor moje sobe, obasjavajući posteljinu i svaku crtu moga lica. Uživala sam u njima. Ponekad poželim da dovijeka ležim u krevetu upijajući svaki zrak. Ali pored moje braće, teško je i pomisliti na to.
U trenutku kada sam najviše uživala, začula sam glasne korake sa dna stepeništa.,, Aahhh evo ih ponovo." Da li je moguće da svaki put kada sam u svome svijetu, oni moraju da pokvare sve! Izgleda da sam jednostavno osuđena na to.
Razmišljala sam u sebi i po posljednji put ovo jutro pogledala prema obasjanom prozoru moje sobe.,, Mariyaaa!!!" Čulo se pred vratima.
Pravila sam se da ih ne čujem i ako sam znala sa će kad tad ući u moju sobu.,, Mariya do đavola čuješ li nas ti? Vikao je Matheo, dok sam ja bezuspiješno pokušala prikriti svoj smijeh, u nadi da će otići.
,, Ti stvarno misliš da te mi ne vidimo? Umireš od smijeha pod tim pokrivačem." Obojica su sa smijehom skočili na moj krevet, te sam ja odlučila pomaći pokrivač sa glave.
,, Vas dvoje ni jedno jutro ne možete bez mene, ha?
,, Pa evo jutros mo možda i mogli, nego nas je mama poslala po tebe. Ima nešto da nam kaže."
,, Šta? Šta da kaže?"
,, Kada bi se ti ustala možda bi smo i saznali. " Rekao mi je tom u sred čega ga je prekinuo mamin glas...
,, Djeco, silazite! Doručak je gotov."
Svo troje skočismo sa kreveta i brzim koracima krenusmo prema kuhinji.
Dolje nas je čekala mama, srećnija nego što inače zna da bude. Gledali smo je sa čuđenjem dok konačno nije progovorila.,, Čim završite sa jelom, spremite se i idemo u kupovinu. Moramo se lijepo spremiti za večeras!"
,, Ako smijem da pitam gdje to idemo, pa se moramo tako svečano obući"?
Začuđeno upita Tom, te Matheo i ja potvrdno klimnusmo glavom i uputismo mami zbunjujuć pogled.,, Ahh da, umalo da zaboravim. Noćas idemo kod Malfoy-evih na večeru." Čim začuše njene riječi, Matheo i Tom počeše skakati od sreće, dok sam ih ja samo blijedo posmatrala. Nisam znala o čemu se radi. Ko su ti Malfoy-evi, zašto su tako bitni i zasto koji đavo moram provoditi vrijeme sa njima.
,, A ko su ti Malfoy-evi? Nikada niste pričali o njima? Usudila sam se pitati na sta su me moja divna braća samo pogledala. ,, Ne znaš ko su Malfoy-evi"?! Nisam se nadala ovako grubom odgovoru od njih.
,, Očigledno ne znam čim sam pitala. ",, Dosta vas dvoje. Mariya dušo ne obaziri se na njih. Što se tiče Malfoy-evih, ti si se družila sa njihovim sinom još dok ste bili mali, tako da je ne moguće da ih se sjećaš."
,, Aha, i dalje mi nista nije jasno, sem toga da sada idemo u kupovinu garderobe za večeras."
,, Dovoljno je i to da znaš, vidjet ćeš sve noćas kada dođemo tamo".
I dalje sam bila zbunjena, samo sam čekala kada ćemo već jednom izaći iz kuće i krenuti. Jedina dobra stvar u svemu ovome je ta što ću imati priliku kupiti još jednu haljinu, jer svaka koju posjedujem više nije toliko posebna, a mama je rekla da se moramo lijepo srediti za večeras.
Otišla sam to sobe, presvukla se i zajedno sa mamom izašla iz kuće. Naravno, Tom i Matheo su nas već čekali i požurivali iz kola, na šta smo se nas dvije samo krišom nasmijale.
Ušli smo u kola i krenuli. Na zadnjem sjedištu njih dvojica nisu prestajali da pričaju o tim čuvenim Malfoy-evima. Nisam ni obraćala pažnju na njih, niti sam se trudila. Zamišljeno sam gledala kroz prozor auta sve dok mi u njihovom razgovoru nije zapalo jedno ime. Pogledala sam prema njima.,, Draco. Draco Malfoy. Žvuči mi poznato. Čekaj nije li to?... Ma nee, nije moguće da se sjećam nečega što se desilo prije 15 godina"
Skrenula sam pogled na šta sam opet gledala kroz prozor auta razmišljajući o njihovom razgovoru. Čudne slike su mi se motale u glavi. Pokušala sam se sjetiti te osobe ali mi nije pošlo za rukom. Tek što sam u glavi stvorila sliku te osobe, tog Draca Malfoy-a o kome su Tom i Matheo pričali, trznulo me lupkanje stakla. Brzp sam se osvrnula oko sebe i vidjela da nema nikoga u kolima. Još jednom sam dobro pogledala dok nisma vidjela njih troje kako stoje i izvan auta i posmatraju me odatle.
Zbog silnih misli nisam ni primjetila kada su parkirali auto i izasli iz njega. Ne mogu dočekati večerašnji izlazak!
,, Zanima me, da li je to taj Draco, ta osoba o kojoj sam razmišljala? I žašto mi je u trenutku bio toliko bitan"
Tim mislima, napustila sam kola i polako krenula za Tomom, Matheom i mamom.
𝗜 𝗲𝘃𝗼 𝗴𝗮 𝗽𝗿𝘃𝗶 𝗱𝗶𝗼! 𝗜𝘀𝗸𝗿𝗲𝗻𝗼 𝘀𝗲 𝗻𝗮𝗱𝗮𝗺 𝗱𝗮 𝘃𝗮𝗺 𝘀𝗲 𝘀𝘃𝗶𝗱𝗶𝗼 𝗶 𝗱𝗮 𝗰́𝗲𝘁𝗲 𝘂𝘇̌𝗶𝘃𝗮𝘁𝗶 𝘁𝗼𝗸𝗼𝗺 𝗱𝗮𝗹𝗷𝗲𝗴 𝗰̌𝗶𝘁𝗮𝗻𝗷𝗮🥰🧡 𝗠𝗼𝘇̌𝗱𝗮 𝗻𝗲𝗸𝗮𝗱𝗮 𝗻𝗲𝗰́𝘂 𝗰̌𝗲𝘀𝘁𝗼 𝗽𝗶𝘀𝗮𝘁𝗶 𝘇𝗯𝗼𝗴 𝘀̌𝗸𝗼𝗹𝗲 𝗶 𝗼𝘀𝘁𝗮𝗹𝗶𝗵 𝗼𝗯𝗮𝘃𝗲𝘇𝗮, 𝗮𝗹𝗶 𝗰́𝘂 𝘀𝗲 𝘁𝗿𝘂𝗱𝗶𝘁𝗶 𝗱𝗮 𝗯𝘂𝗱𝗲𝗺 𝗿𝗲𝗱𝗼𝘃𝗻𝗮 𝗶 𝗻𝗮𝗿𝗮𝘃𝗻𝗼 𝗼𝗯𝗮𝘃𝗷𝗲𝘀̌𝘁𝗮𝘃𝗮𝗰́𝘂 𝘃𝗮𝘀🧡!
𝗔𝗸𝗼 𝘃𝗮𝗺 𝗻𝗶𝗷𝗲 𝘁𝗲𝘀̌𝗸𝗼, 𝘂 𝗸𝗼𝗺𝗲𝗻𝘁𝗮𝗿𝗲 𝗺𝗶 𝗻𝗮𝗽𝗶𝘀̌𝗶𝘁𝗲 𝗶𝘀𝗸𝗿𝗲𝗻𝗼 𝗺𝗶𝘀̌𝗹𝗷𝗲𝗻𝗷𝗲 𝗼 𝗽𝗿𝗶𝗰̌𝗶 𝘇𝗮 𝘀𝗮𝗱𝗮 𝗶 𝘀̌𝘁𝗮 𝗯𝗶𝗵 𝗺𝗼𝗴𝗹𝗮 𝗱𝗼𝗱𝗮𝘁𝗶 𝗶𝗹𝗶 𝗽𝗼𝗽𝗿𝗮𝘃𝗶𝘁𝗶😊 𝗗𝗼 𝘁𝗮𝗱𝗮, 𝗩𝗼𝗹𝗶𝗺 𝘃𝗮𝘀 𝘀𝘃𝗲 𝗶 𝘀̌𝗮𝗹𝗷𝗲𝗺 𝗽𝗼𝗹𝗷𝘂𝗯𝗰𝗲! ❤️🐍✨