The Angel

Chapter 4.HOSPITAL

Osetim kako nešto vlažno prelazi po mom licu i naglo otvorim oči.Ugledam mog najdražeg psića.Od kad je sve ovo sa anđelima i čudnim stvarima počelo,potpuno sam ga zapostavila.Sednem na ivicu kreveta i  stavim Fluffya na krilo.Prođem prstima kroz njegovo mekano krzno i on srećno zalaje.Nasmejem se.Pas je zaista čovekov najbolji prijatelj.Još uvek osetim mali bol u glavi kada ustanem.Primetim da sam u spavaćici i maglovito se setim kako sam sinoć/jutros imala želju da izađem napolje.Dođem u kuhinju i tamo zateknem Nialla kako opet ždernja nešto! ,,'Jutro!" Veselo mi kaže, a ja ga mrzovoljno pogledam. ,,Dobro jutro!"  ,,Neko nam je ustao na levu nogu?Kako si?" ,,Kao da me je poplava izbacila." Kažem mu iako baš i nije tako. ,,Čekaj!Koji je danas dan?!" Prodernjam se. ,,Petak je, ne brini za posao juče si javila da si b..." ,,Moram da idem!"  Prekinem ga i bacim u kantu praznu čašicu voćnog jogurta, koji sam malo pre pojela.  ,,Ne možeš, Noelle!Gde ćeš sad, uostalom?" Pita me dok ide za mnom u sobu. ,,Petak je, a petkom ja uvek idem kod Meridith u bolnicu." Ni ne trudim se da mu objasnim ko je Meridith, jer pretpostavljam da zna ko je ona. ,,Noelle, nisi sasvim dobro." ,,Dobro sam Niall!Malo me boli glava ali sam okej." Iznervirano izdahne. 

,,Dobro ja ću ići sa tobom i čekaću te ispred bolnice.Tamo i ovako prave dobru, toplu čokoladu pa ću je kupiti dok te čekam." Preokrenem očima. ,,Kako uspevaš da jedeš toliko, a da se ne ugojiš?" Slegne ramenima nasmeši se. ,,E sad izlazi napolje iz sobe, jer ne planiram da me gledaš kako se presvlačim!" Digne ruke u znak predaje i izađe iz sobe, zatvarajući vrata za sobom.Obučem bele farmerice i crnu majicu sa slikom crvenih ruža na njoj.Ruže su moje omiljeno cveće kao što su i mami bile...Na trenutak stanem i prisetim se njenog blistavog osmeha, a zatim brzo protresem glavu ne bih li se oslobodila uspomena.

Dok sedim na suvozačevom mestu uzmem telefon u ruke i primetim jednu poruku.Prvo pogledam na sat, 11h je, dobro je, posete traju do 12h.Otvorim poruku, od ne poznatog broja je: ,Večeras je bilo lepo, nadam se da ćemo se opet videti, lkn ;) Harry xXx.'  Prvo što mi padne na pamet je odakle mu moj broj? Memorišem broj i bez ikakvog razmišljanja ga pozovem.Nikad nisam bila jedna od onih stidljivih devojka kada treba da pozovu momka ili mu odgovore na poruku. ,,Da?" Javi se i glas mu zvuči još više promukao. ,,Ćao,Noelle je!" Kažem mu trudeći se da zvučim opušteno.Dobro, jesam bila malo stidljiva kad su u pitanju pozivi. ,,O hej, Noe!" Prepoznam da je iznenađen i zbog toga mi na usnama zaigra mali smešak. ,,Sinoć nisam bila baš dobro pa nisam odgovorila..." ,,Ok je, tako sam i mislio.Šta radiš?" Zastanem pa ne znam šta da mu odgovorim.Ne želim da mu pričam kako idem kod žene koja me je odgajala od kad mame i tate nema.Odmahnem glavom. ,,Umm...Idem sa Niallom na doručak, ti?" Odgovorim pomalo spetljano.Prekasno shvatim da sam ga verovatno probudila.Dođe mi da sebi opalim šamar. ,,Pobogu 11 sati je!"Tek je ustao mora da mu je zato još hrapaviji glas nego inače. ,,Pa?" Čujem ga kako se smeje. ,,Večeras ispred tvoje kuće u 21h.Baj Noe!" Kaže i prekine vezu, a ja ne stignem ni da ga pitam zašto baš Noe?Mrzim nadimke i odakle mu moja adresa?! Nisam ni shvatila da su mi sve vreme usta bila otvorena. ,,Noelle!Ima li koga?" ,,Umm?'' Pogledam u Nialla još uvek pomalo odsutno. ,,Niall, sinoć, kad sam otišla sa Harryem desilo se nešto čudno.Kad smo plesali, ne znam šta je to bilo, videla sam njegovu prošlost, njega kao malog dečaka.Šta je to bilo?''Prisetim se događaja od juče i u jednom momentu se zapitam je li to bilo stvarno ali ubeđujem sebe da jeste.Jeste zar ne?Pogledam u Nialla i vidim kako njegova usta oblikuju slovo 'o'. ,,Oh, pa naravno.To se dešava nekim anđelima kada im rastu krila.Neki anđeli u vreme kada treba da im izrastu  krila dobijaju neke svoje specijalne moći.Ja na primer, mogu da kroz misli govorim sa životinjama.Stigli smo!'' Obavesti me i ja ugledam visoku plavu zgradu.Mrzela sam bolnice, uvek mi je bilo muka od njih. ,,Noelle, posle ovog idemo da jedemo nešto a posle toga ja idem u WH moram da popričam nešto sa Melanie.Čekam te ovde." Zakolutam očima. ,,Okej. Vidimo se!" Kažem i izađem iz auta.Blagi prolećni vetar mi miluje lice...