Kralj Kokaina

12

David Radosavljević

Istanbul, Turska

Malena dolazim.

Upravo smo sleteli u Istanbul i planiram da što pre nađem moju malenu. Od kako sam sleteo u ovu zemlju tako osećam neku nelagodnost.

,,Davide hajmo, idemo kući da se malo odmorimo od puta,,

Adriana ima u grob da te oteram. Hoću da pronađem moju Lori i da što pre odem odavde.

Za manje od 24 časa sam putovao dva puta. Želim samo da odem odavde.

,,Hej, jesi li dobro?,,

Valentina mi prilazi i stavlja mi ruku na rame. Zašto se brine o meni kada je ovde samo zbog para?

,,Naravno, samo želim da što pre pronađem svoju sestru,,

Svoju malenu.

Prošla su 72 sata od njenog nestanka i nema je nigde. Moram je spasiti.

,,Opusti se, blizu smo, naćićemo je,,

Nadam se.

I zašto obe brinete o meni odjednom. Koji vam je kurac i tebi i Ajli.

,,Radosavljeviću, vreme je da krenemo, naši dolaze tek za 10 sati,,

Da znam Bojane, ali ja ne želim da odmaram.

,,Jebeno neću da odmaram, hoću što pre da nađem svoju sestru i da odem odavde,,

Nerviraju me. Idu mi na kurčani živac.

Umoran jesam, spavao nisam ali želim svoju sestru.

,,Jebeno se pogledaj na šta ličiš, zar misliš da ćeš nam biti od pomoći takav izmoren? Lorena bi htela da se odmoriš a ne da srljaš ka propasti takav,,

A šta se to tebe koji kurac tiče? Ti mi nisi ništa i jebeno nemaš pravo da mi komanduješ.

,,Slušaj ti plavušice, ti nemaš pravo da komentarišeš bilo šta. Ovde si zbog para baš poput sestre. I da ti više nikada nije palo napamet da bilo šta kažeš za Lorenu. Nikada je nisi upoznala i ti mi nisi ništa pa da imaš bilo kakvo pravo da donosiš odluke,,

Bože, daj mi živaca da je ne ubijem.

,,Sva sreća pa si jak samo na rečima,,

Šta bre?

...

Au, glava mi puca. Budim se u sobi dok me glava razvaljuje. Valentina me je jebeno spičila nečim na aerodromu.

Lorena. Moram da je pronađem.

Besno ustajem sa kreveta i krećem da tražim svoje pištolje.

,,Gde su mi pištolji?,,

Derem se na sav glas i krećem ka dnevnom boravku. Jebeno su me onesvestili i doveli ovde.

,,Kod mene su,,

Čekaj malo, Kristina je ovde. Koliko je sati prošlo i gde je moja malena.

Ulazim u dnevni boravak gde zatičem Kristinu i ostatak njene delegacije.

,,Zašto ste me onesvestili?,,

,,Davide smiri se,,

Kristina dolazi do mene a ja još više besnim. Neću da se smirim, jebeno ste me onesvestili. Moje malene nema i jebeno mi fali od kako sam kročio na tlo ove zemlje.

,,Ne želim da se smirim. Hoću svoju malenu,,

Jebeno mi fali.

,,Stiglo nam je nešto i ne možemo da rastumačimo, zato se smiri i pomozi nam da rastumačimo,,