Kralj Kokaina

Epilog

~Imao je sve, ceo svet i sve što je poželeo, samo nije imao nju. Svako je znao njegovo ime, ali svi su ga zapamtili kao Kralj Kokaina.~

I tek tako, vreme kao da je stalo. Samo je nestao. Njega više nije bilo, a nije ni mene. Tog dana nešto u meni se promenilo, više nisam bila ona stara Lori koja bi prepustila sve drugima da reše. Tog dana ona Lorena koja je bila modni dizajner i koja je bežala od sveta kriminala nestala je......

2 dana kasnije

Lorena la Rosa

,,Davide, sine moj, vrati se.....Ne! Ne spuštajte ga!,,

Koliko god me bolelo da ovo čujem nema plakanja.

Dosta je bilo, osvetiću ga.

Kristina zapeva na sav glas. Nik je pridržava, ali vidim da se i on jedva drži.

Počeli su da ga zatrpavaju zemljom. Ne mogu da verujem idalje da je mrtav. Ne verujem da ga više nema.

Moj Kralj Kokaina nije umro.

Ubeđena sam da je ovo košmar iz kojeg ne mogu da se probudim.

Suze mi polako naviru ali ih brzo brišem. Moram da budem jaka.

Polako prilazim Kristini i Nikolasu moram da ih pomerim odavde.

,,Mama molim te,

Da sam ona stara ja verovatno bi sad vriskala na sav glas.

Duša me boli, previše, sve sam isplakala a opet kao da ni to nije dovoljno.

,,Lori, ubili su ga, nema ga više,,

Znam majko, gledala sam dok je pucao u njega. Gledala sam kako pada i nestaje. Bila sam prisutna.

Znam da se sad svi čudite ovome, mala Lorena nije mala, a čuvena Kristina la Rosa vrišti na sav glas. Ko bi rekao da će se ovo desiti.

Sve je u meni umrlo.

Dok gledam kako ga zatrpavaju tako vidim i sebe pored njega. Jedan deo mene je mrtav.

,,Ovde počiva sin, brat, najbolji drug i jedna osoba sa dobrom dušom. Moj brat David Radosavljević bio je jedan hrabar borac, bio je poznat pod raznim imenima ali svi smo ga zapamtili kao Kralja Kokaina. To ime je najviše voleo iz nekog razloga, ali ja ću ga zauvek pamtiti kao starijeg brata koji me je čuvao od svih.

Moj David je bio indijanac, znam da to ne bi trebala da kažem ali šta ću, iako se nismo dugo videli trenutak kada sam ga ponovo videla znala sam da je on moj anđeo čuvar......i..........i slagala bih kada bih rekla da ga nisam volela, svađali smo se ali na kraju dana bi smo se uvek pomirili i uvek smo bili tu jedno za drugog. Nedostajaće mi previše, nedostajaće mi ono njegovo malena, nedostajaće mi onaj njegov prezaštitnički stav za bilo šta. Na kraju svega znam da nije zaslužio ovo,,

Svi plaču, Kristina se malo smirila, ali se idalje guši u suzama, Filip, Bojan, Aleksa i Luka su se jedva suzdržavali da ne zaplaču.

Adriana i bliznakinje su se kidale u sebi.

Niko nije očekivao ovo. Nisam ni ja, ali jebiga to je život valjda, nikad ne možeš da predvidiš šta će se desiti u nekom trenutku.

Nikad ne možeš da znaš da li će neko koga voliš biti tu i sutra kada se probudiš. Nikada ne znaš kada ćeš nekom reći mrzim te, ili volim te po poslednji put. Ako kažeš nešto loše to će te uvek izjedati pogotovo ako znaš da te osobe više nema.

Na sahrani je bilo puno ljudi, tu je bila čak i Irina, majka od Ajle i Valentine. Ni ona nije bila ravnodušna.

Svi smo danas bili tužni, samo neko je to skrivao vešto, a neko ne. Neko čak nije ni mogao da plače, dok je neko davio u suzama.